Нећу да идем на концерт ни да је улаз џабе, нећу да слушам офуцане наркомане са социјалним зубима и затегнуте бабе, не желим да гледам шарлатане домаће и стране, они су, опрости им Боже, у рок увели ВИП и неке друге ложе… Овако, разочаран у идеале, остављајући утисак да је некада на рокенрол гледао као на религију, пјева Мирослав Митковић Нам, пјесник из Ниша. Да је рокенрол био религија његове генерације, често умије да каже, и др Неле Карајлић. Колико је бивши вођа Забрањеног пушења, по овом питању “религиозан” данас, може се закључити из много чега. Говорећи о својој представи коју је скоро извео у Бањалуци, славни др Карајлић, казао је како је вријеме монитора постало толико агресивно да су и позориште и музика присиљени да реагују како не би постали музеј. Метузалеми који данас свирају рокенрол су на издисају, и када оду и они, дао је дијагнозу др Карајлић, овај жанр највјероватније завршиће у излогу. Нестрпљиви да чекају толико, свједоци смо да многе институције и индувидуалци, посљедњих година па и деценија приређују рок изложбе. Најновији примјер јесте изложба посвећена рок бунту “Гласније од ријечи: Рок, власт и политика”. Изложбу је у сарадњи са Кућом славних рокенрола из Кливленда реализовао Њузеум, историјски музеј из Вашингтона. Мултимедијална поставка састављена је од гитара Џона Ленона, Џимија Хендрикса, Џоа Страмера… Ту су руком писане пјесме Боба Дилана, Чака Берија, Бруса Спрингстина и много тога још. Све то, попраћено је архивским материјалом у виду интервјуа са славним музичарима, као и филмовима прављеним специјално за ову прилику. Филмови, као и сама изложба истражују како је и колико музика утицала на друштвено-политичка питања, а замисао организатора јесте да, прије свега, прикаже утицај рокенрола на мијењање ставова јавности о патриотизму, миру, једнакости и слободи. У вријеме када је енглеска краљица благословила панк и када је рок музичар актуелни лауреат Нобелове награде за књижевност, тешко је повјеровати да су ови музички жанрови, дјелујући из “илегале”, некада имали везе са заустављањем рата у Вијетнаму или са падом берлинског зида. Ипак, док скептици причају како је хипи покрет пројекат ЦИА-е који је био заблуда њихове младости, филмови попут “Артистс Уните” приказују примјере како су се музичари некада уједињавали да би освјестили нека важна питања или помогли некој добротворној организацији. Са друге стране, не можемо се отети утиску, да ван музеја, данас бунтовно дјелују само они који, да ли кроз књижевност или неки други медиј, причају против рокенрола као мејнстрима. За разлику од “музејских примјерака”, данашњи бунт рокера, као што каже пјесник, слабо одјекује из ВИП ложа.
“Сада да уместо по њима пљују са бине, ови ће да пљуцкају на нас са висине, одавно су они прави дух дали бескрају времена, тело црвима и трави“, закључује Мирослав Митковић Нам.
Милан Ракуљ