КРАТКИ КУРС ЛЕВИТАЦИЈЕ
Кажу да имам много година
да бих клатила ногама
док сједим на клупи
али
волим
и пошто та љубав не угрожава никога
сједим на клупи
и клатим ногама
волим и да се изујем
и боса ходам травом поред стазе
ни то не угрожава никога
значи
могу
опушак цигарете
волим кажипрстом и палцем
да хитнем далеко
да пролети тамом
ненадано
свитац
али то не чиним
само замислим
и сузбијем жељу
опасно је
ватровито
помислим само
ко је све свашта волио
а шта је чинио – ништа
госпођа Кири чекајући Нобелa
ни у сну не би клатила ногама
ни Ева Липска сигурно
поготово лијепа госпођа Бергман
а о нашој Исидори да ни не говорим
(утамничени цвјетови усахли извори утишани звукови)
али рецимо друга Исидора
она Сергејева
јесте сигурно
и госпођа Вулф поготово
Емили ништа друго није ни радила
као и Лу Саломе
јер је сигурно то био једини начин
да негве око ногу и душе буду мање тешке
да се бар стопала одупру гравитацији
да први час левитације почне
и заокружи илузију живота
С Е С Т Р А
Кад бих ја имала сестру
звала би се Нада
као једна Нада из Кључке улице
или можда Ана
да заједно пишемо пјесме
и једино би ми она могла рећи
да сам луда
што пишем о сестри која можда не постоји
можда би се звала Јела
да можемо заједно да пјевамо
…Ој Јело, Јело, имаш лепо тело…
или Лола
по некој љепотици из Алмодоварових филмова
можда Лив
да бар она има неког заувијек
Кад бих ја имала сестру
увече би сједиле на степеницама
и ћутале
јер се тако најбоље разговара
а живјела би у Ирској или Исланду
и са степеништа би се могло
свашта видјети и у мраку
Кад бих ја имала сестру
звала би се Сњежана
и удаљиле би се у младости
јер смо много различите или сличне
али би стално мислиле једна о другој
Кад бих ја имала сестру
звала би се Александра
да се мало повежемо с прошлошћу
и мирисала би на јоргован или љубице
или би се једноставно звала Љубица
и то би било довољно за опис
можда Даница
јер једино њу могу увијек
пронаћи на небу
Оља би било дивно име
јер имамо тајне везе с Русијом
а била би наравно сликарка
или можда Мишел
па бих могла често путовати код ње у Париз
можда би била геолог и звала би се Милица
и никад је не бих пустила саму
у Замбију
или Зорана
зато што волим свитања
а она би била свитање само
Јасмина
због јасмина и свега на што подсјети јасмин
пред љето
Марина наравно
јер коме би Џони пјевао
кад се она не би тако звала
Бранкица да брани од таме
Емили
Силвија
Нора
Ана Уна Ена Ина
Ава Ива Ева
Кад бих ја имала сестру
звала бих је свим именима
у којима се огледа љубав
или једноставно
сестро
а она би увијек знала да зовем баш њу
и које год име да поменем
неко ми се осмјехне и махне
сестра
ПТИЦА У БИОСКОПУ
Калеидоскоп кадрова
неке лијепе изгубљене жене
неки храбри погубљени мушкарци
неке птице чудни гласови и погледи вјечно различити језици
случајни додири и трептаји
памтим музику и боје
мирис биоскопских сала
преплетених прстију Бергман и Хичкок, Пекинпо и Кјубрик
Леоне и Алтман Алмодовар
моје лице памти осмијех
сви моји мишићи боље памте од мене
очи памте сјај
у њима се све дешавало
исти осјећај као кад се гола
огрнем плахтом и прошетам
или кад се пробудим на плажи
а ноге ми запљускује море
исто као кад се сјурим низ улицу
у непознатом граду
у некој Атини Варшави Сежани
а иза угла ме и даље нешто мами
и као да дува југо
мој омиљени вјетар удара у лице
и осјећам да сам птица
иако тако не изгледам