ПРОЗИРНИ ПРТЉАГ
Мој кофер мора да буде лак.
Да пређем границу, скоро
неприметно, лагано
као дах.
И тамо сам, и овде. А,
невидљива, и овде
и тамо.
ЧИТАЊЕ БАЈКЕ
„Цепај новине, лагано их гужвај
да има довољно ваздуха,
међу словима.
Дрва поређај тако да буду као
руке, склопљене за молитву.
Шибицом их запали.“
(У пећи почињу да горе
фотографије, реченице
из рекламе.)
„Сада мало предахни. Прочитаj
бајку, Пламен у шкољки,
на пример.“
Тако нас је отац учио
да запалимо ватру
и одржимо пламен живим.
Нисам знала да ће та ватра
горети пред мојим очима,
заувек.
Читање бајке је, у ствари,
мали одмор док ложиш
ватру.
Читати бајку значи памтити
оно што није ишчилело
у пламену.
ХЛАДНИ ДАНИ
Одабирати поврће, пиринач, месо и
рибе, спремати јело за породицу,
износити на сто.
Размишљам о кувању, о свакидашњем,
простом, а понекад веома
драматичном чину.
Сећам се хладних дана, када је
било тешко да се нађе једно
јаје, један кромпир.
Купус беше скупљи
од фрижидера, и од
главе човека.
Тадашње воће, сада невидљиво,
стављам на дланове да
измерим тежину.
Само да осетим светлост крушке
из шуме. Оно што је хранило
нашу децу.
ГРАНИЦЕ
Желим само да будем светлосна буба
да својим животом храним ласту,
женку која се враћа на југ.
Само да постанем
њен сан, и њен
далеки лет,
било где да сам,
на овом
свету.
Објављивање омогућило Удружење књижевника Републике Српске.