Драшко Сикимић: ПОЕЗИЈА (избор)

Драшко Сикимић: ПОЕЗИЈА (избор)

фото: Радован Дангубић

Драги посјетиоци нашег сајта,
СРП се придружује позивању на посјећивање промоције романа Чвор на омчи књижевника Драшка Сикимића у четвртак (27. фебруара) у Црвеном салону Банског двора – културног центра у 19 часова. Као додатак овој својеврсној подршци, редакција прилаже и пар ауторових пјесама, којима најављује и пишчево гостовање у новом броју нашег штампаног гласила.

Некада

Ти, која си ми рекла:
„Јак си ти, издржаћеш“;
Ти, који си ми рекао:
„Ти увијек нађеш начин, ријешићеш проблем“;
Ти, која си ми рекла:
„Можеш ти све, успјећеш“;
Ви, који ми говорите:
„Стрпљив си ти, биће све у реду“;
мрзим вас, све,
јер сте у праву,
а некада бих толико волио да нисте
и да ја нисам јак,
и да не знам да нађем начин,
и да не могу све,
и да нећу успјети,
и да нисам стрпљив,
и да неће све бити у реду.

Човјек

До 15. године те свашта лажу
увјере те у гомилу глупости
и у наредних пет година си љут
јер почињеш да схваташ
и буниш се на све
а од 20. до 30.
тражиш истине
и тражиш себе
ако успијеш
тек тада постанеш човјек
или не постанеш.

Ја, камен

„Када бих ја, камен
нашао ону којој ћу да будем стакло,
да кроз мене гледа у свијет
и на мени оставља свој дах,
на коме ћу да пишем њено име
и цртам свој осмијех…
Када бих ја, камен
нашао ону
пред којом смијем бити
дрхтав и ломљив
провидан и замагљен (тајновит)
прљав и чист…
И, када бих ја, стакло,
могао да,
никада више,
не морам да будем камен…“

Лијек

Нека разочарења
физички боле,
али немаш на шта лед да ставиш,
немаш шта да намажеш и завијеш;
ваздух те боли.
– Како се лијечи ваздух?
Дисањем.
– Како се љековито дише?
Ходањем.
– Како се љековито хода?
Незаустављањем.

Страх од живота

Кад човјек умре једном
због нечега
па умре опет
због нечег другог
па умре још једном
јер га је нешто опет убило
он тада престане да броји своје смрти
престане да иде на своје сахране
престане да тугује за собом
не чека руке саучешћа
не обиљежава дане
него живи
навикао на смрт
живота се висе не боји.

Праведност

Понекад волим да замишљам
како негде на овој планети
постоји Музеј
у коме је изложена Праведност
па људи из цијелог свијета долазе
и са огромним поштовањем
и дивљењем
гледају тај једини
прастари примјерак
надајући се да ће
удишући прашину неке боље прошлости
праведношћу заразити
гене будућег човјека.

За СРП изабрала:
Гордана Ласковић

Оставите коментар

Ваша имејл адреса неће бити објављена Потребна поља су означена *