Како је
Лако је
кад сам на Антарктику
док надмудрујем поларне лисице
и тражим пролаз у подземни свијет
и кад гледам Нагоју уживо, посебно кад игра у купу
Тешко је само
кад видим патке у Врбасу
и кад свира бас
и на неким мјестима на којима смо били
а обишли смо цијели град
Али зато je лако кад сам у друштву
бар 40 људи
и кад ме боли зуб тад је баш лако
Тешко је само кад наручујем кафу
и кад видим нечије руке и прсте
и хелијумски балон и бијели облак
и понекад ујутро и увече
У подне је добро
тад гледам дневник па сам нервозан
добро је и кад сам пијан
до одређене границе
још нисам утврдио ту линију
и кад повраћам послије цуге
тад је супер
Потешко је кад сам у лифту
и у аутобусу
али то је добро јер сад идем степеницама
и спремам возачки
Прелако је кад видим ерупцију вулкана
и стварање хигсовог бозона
и поларну свјетлост и велики прасак
Кад ме питају како сам
кажем кад на њу не мислим тешко је
а овако лако је
ваљда тако је
Текст преузет из трећег броја Бокатиног дијака.