Toga dana sam izvadio jedan dosije sa plavom košuljicom.
Prvi dokument je bio kao i obično neki isečak iz novina, izvađen iz jednog malog provincijskog lista:
ZATROVANA LAĐA
Nemur, 8. oktobar. Jutros se dogodila teška nesreća, na nekoliko kilometara od našeg grada, na kanalu Loan.
Osam lađica provelo je noć ispred brane La Ženevrej, koja nosi broj 14. Pošto je, posle nedavnog zastoja, saobraćaj bio veoma živ poslednjih dana, čuvar brane je, na traženje mornara, pristao da počne rad u pet časova ujutru, iako je još bio potpun mrak.
Dve lađice, od kojih jedna motorna, prošle su kroz branu. Svi su bili začuđeni kada su primetili da treća lađica Dva brata nije još spremna da uđe u kanal.
Pošto je zakrčila prolaz, mornari su počeli da lupaju na vrata kabine, a zatim su, obuzeti nestrpljenjem, prodrli unutra.
Sve je to bilo utoliko čudnije što je reč o lađi-štali i što je sprovodnik lađe trebalo da ustane najmanje jedan sat pre polaska da bi se pobrinuo o životinjama.
Ubrzo je misterija bila razjašnjena. U krevetu kabine pronađen je sopstvenik lađe Žozef Mortije sa svojom ženom. Oboje su ležali bez svesti. Svi napori da se povrate u život ostali su uzaludni. I kada su već poslali nekog mladića u selo da dovede lekara, otkrili su u štali leš sprovodnika lađe Dezirea Pjedbefa. Našli su ga kako leži u senu, gde je imao običaj da spava. A u kolevci je jedna devojčica od godinu i po dana plakala iz sveg glasa.
Sat docnije stigao je lekar. Mogao je samo da konstatuje smrt sprovodnika lađe i da hitno prebaci Mortijea i njegovu ženu u bolnicu u Nemuru.
Život Žozefa Mortijea još je u opasnosti, dok je stanje njegove žene nešto bolje. Izgleda da su se svi koji su se nalazili na lađici, izuzev devojčice, nečim otrovali. Ali, lekar nije mogao da pruži određenija obaveštenja. Na brodu je pronađena poveća konzerva goveđeg mesa, koja je bila uveliko načeta. Biće ispitana svim sredstvima koja stoje na raspolaganju savremenoj nauci.
Jedan drugi isečak, mnogo kraći, glasio je:
Žozef Mortije, mornar o kome smo govorili u našem poslednjem izdanju, preminuo je odmah po prijemu u bolnicu. Stanje njegove žene se pogoršalo. Što se tiče deteta, ono je potpuno zdravo. Istraga je juče nastavljena, ali bez ikakvih rezultata.
Treći isečak iz istog lista:
TRAGIČNA BRANA
Nemur, 10. oktobar. — Uzbuđenje izazvano trostrukim trovanjem, koje je stalo života dvojicu mornara i koje je gospođu Mortije dovelo do same ivice smrti, još se nije bilo stišalo kada je izbila nova misterija na istom mestu, to jest kod kabine broj 14 u kanalu Loan. Jutros su otkrivena još tri slučaja trovanja, a to — što je naročito čudno — na dvema različitim lađicama.
Krmanoš lađe Lepa Evgenija nađen je mrtav na svom krmanoškom mestu, gde je i spavao. Sa druge strane, Gistav Kroše, sa lađe Dobrotvorka, nalazi se u veoma teškom stanju, zajedno sa svojom ženom.
Naglašavamo da je analiza sadržine one konzerve sa govedinom, koja je pronađena na lađi Dva brata, pokazala da to meso nije bilo zatrovano. A na ostale dve lađe nisu uopšte pronađene konzerve.
Među mornarima vlada veliko uzbuđenje i mnogi su skloni da prave razne sujeverne pretpostavke u vezi sa branom 14. Inače, saobraćanje brodova je znatno otežano zbog ove tri napuštene lađice, koje su zakrčile prolaz, pa će, bez sumnje, još do kraja ove nedelje doći neki remorker da ih odvuče.
— Sve je to veoma čudno! — progunđao sam.
— Čitajte! Nije to sve!
JOŠ O BRANI 14
Ovog puta je slučaj dobio stravične razmere i lista žrtava je sve veća.
Juče, odnosno 24 časa od prethodnih trovanja čitava jedna porodica je otrovana i samo se čudu može zahvaliti što je izbegla smrt.
Lekar je sasvim slučajno išao pored kanala u trenutku kada su se pojavili simptomi trovanja, pa je bio u mogućnosti da im pruži efikasnu pomoć.
Izgleda da se oni sada nalaze van opasnosti. Međutim, misterija je i dalje ostala nerasvetljena. Poslat je u laboratoriju ostatak šunke koju je ta porodica jela o ručku. Najzanimljivije je to što ovim kanalom prolaze bezbrojne lađice i da na njihovoj posadi nisu primećeni nikakvi tragovi trovanja, ili bilo kakve nelagodnosti.
Saobraćaj je iz dana u dan sve veći, u ovom kanalu. Računa se da svakog dana prođe oko trideset brodova, što usporava kretanje i stvara zastoj kod svake brane. Istraga se i dalje vodi.
Žozef Lebronj je stajao kraj prozora i lice mu je imalo ozbiljan izraz.
— To je prosto neverovatno! — uzviknuo sam.
— Ali je, međutim, stoprocentno tačno. Ako nastavite da razgledate dosije, videćete da se taj pokolj nastavio tokom cele nedelje.
— Da li je policija otkrila krivce?
— Nije ništa otkrila. Da nije bilo moje intervencije, ljudi bi i dalje umirali pred branom 14.
— A ko vodi računa o brani 14?
— Neki čovek po imenu Valebre. koji je težak ratni invalid. Ovo mesto čuvara brane predstavlja kao neku privilegiju i uglavnom je rezervisano za invalide. Valebre ima jednu drvenu nogu, ali mu to ne smeta da se čitav dan šetka oko brane i duž kanala.
— Kakav je to čovek?
— On je bivši pekar. Sada ima 48 godina. Oženjen je i ima dvoje dece. Uglavnom je dobrog raspoloženja i rado se šali sa mornarima. Drži i malu bakalnicu kakve se mogu naći duž svih kanala. On tu sve prodaje, naročito konzerve i drvene cipele.
— A odakle su žrtve?
— Uglavnom iz centralne Francuske. Prošli su Nemur i uputili se prema Seni. Oni uglavnom plove niz vodu.
— A oni što plove uz vodu?
— Njima se nisu desili nikakvi nesrećni slučajevi.
— A koliko je kilometara udaljena brana 13 od brane 14?
— Tri kilometra. To je jedna od najvećih brana u ovom kraju, u kome su one uglavnom odvojene jedna od druge najviše pet stotina metara.
— A da li je utvrđeno da su sve otrovane osobe kupile hranu u bakalnici u La Ženevreju?
— Utvrđeno je suprotno. Neki od njih su kupili hranu u Nemuru, a drugi još dalje, u Banjou, Egrevilu, Bužu…
— Oni nisu pili vodu iz kanala?
— Nikada. Štaviše, ta voda nije zatrovana, jer su je pile životinje i još je piju, a ni na jednoj od njih nisu primećeni tragovi trovanja.
— Jeste li nešto saznali?
— Pa, zar vam nisam rekao da sam učinio kraj tom pokolju?
— Da li su lađe bile osigurane?
— Sve su bile osigurane, a osim toga, prilikom svakog putovanja, i tovar je bio posebno osiguran.
— I nikada se nesrećni slučajevi nisu događali na putu, pre brane 14 ili posle nje, na primer?
— Nikada.
— Šta je bilo sa brodovima posle ove nesreće?
— Sklonjeni su, ukoliko je to bilo moguće. Što se tiče brodova one kompanije, poslati su drugi mornari da ih izvezu iz kanala. A ostali su čekali… Mislim da jedan brod još čeka…
— Da li u ugovorima o transportu postoji neka klauzula koja predviđa nadoknadu za svaki dan zakašnjenja?
— Pa, postoji u najvećem broju slučajeva.
— I šta su prenosile te lađe?
— Neke od njih rudu, a neke cement.
— Da li je došlo do trovanja na svim tim lađama bez razlike?
— Čak i na jednoj lađici iz kanala Berl, koja je prenosila papir.
— Koliko je ukupno nastradalo osoba?
— Za nedelju dana pet mrtvih i četrnaest bolesnih.
Ove cifre su ostavile snažan utisak na mene. Pokušao sam da zamislim tu kobnu branu, kod koje se skoro svakog dana dešavala po jedna nova katastrofa.
— A brana 13? — upitao sam još.
— Čuvar brane ima 42 godine. Nema jednu ruku. Oženjen je i nema dece.
— Da li je saslušavan?
— On ništa ne zna. Ponekad prodaje jaja mornarima koji prolaze. To mu je zabranjeno, pa je bilo teško naterati ga da to prizna.
— Da li je prodao jaja onima koji su umrli?
— Dvojici od njih, a drugima nije.
— Povlačim se! — uzdahnuo sam. — Ovaj slučaj je neverovatan. To je pravi košmar…
Žozef Lebronj je na to primetio suvim glasom:
— Da sam se i ja osećao tako obeshrabren, bilo bi dosad još najmanje desetak žrtava.
*
— Vidite — dodao je Lebronj — treba računati i na zanesenjake, histeriju, alkoholičare i najzad i na ludake. I to ne samo na one ludake koji su proglašeni za opasne, već na druge, na sve one koji žive među nama i koji imaju neku fiks-ideiu. Treba da znate da se mornari na putu snabdevaju pijaćom vodom kod brana. Oni najčešće koriste u tu svrhu one brane kod kojih zbog zakrčenosti moraju da čekaju najduže. Stoga se snabdevaju na raznim mestima. Pošto su laboratorijska ispitivanja dokazala da hrana nije bila zatrovana, ostala je voda. I zbog toga je čuvar brane 14 otpao kao sumnjiv. Mornari uglavnom kuvaju za vreme putovanja. I kada su lađice uveče pred branom 14, obed bi već bio pripremljen, odnosno već je bio zatrovan. Ista primedba i za branu 13, pored koje su mornari prošli oko šest časova uveče, kada je supa već bila stavljena da se kuva. A da i ne govorimo o Nemuru, gde se voda donosi iz grada.
Žozef Lebronj je ućutao za trenutak kao da je želeo da mi pruži priliku da još malo razmislim i da sve to shvatim.
— Znači — nastavio je povišenim glasom — trebalo je ići dalje, recimo do brane 11, koja je poznata po tome što tu brodovi najduže stoje usled velike zakrčenosti i čije samo ime Izvori pokazuje da ima veoma dobru pijaću vodu. Zamolio sam policiju da mi dozvoli da posetim bunare iz kojih se uzima voda kod brane Izvori. I kao što sam i očekivao, našao sam u njima preko stotinu kutija punih žižica. Štaviše, čuvar brane 11, koji je dobio jake kontuzijc po glavi za vreme rata, nije čak ni pomišljao da išta poriče. Zadovoljio se time da nam kaže uz demonski osmeh: „Vi me razumete! Ima ih danas suviše! Svi se žale na to! Nemamo čak više ni vremena da jedemo od tolikih brodova! A inženjeri ne znaju šta da rade… Ja sam našao načina da ih smanjim na polovinu.” Zatim je objasnio da je, pošto je zatrovao vodu u bunarima, pio vodu samo iz kanala… I još pravi planove kako da smanji broj brodova u kanalu Loan.