ПЕСМЕ ПОСЛЕ НАС (избор)
Алекса Вилић: ЧЕКАЊЕ седела сам сама на клупи за недостижно у даљини сам виђала плаво не тако често колико сам…
Алекса Вилић: ЧЕКАЊЕ седела сам сама на клупи за недостижно у даљини сам виђала плаво не тако често колико сам…
Љубав књижевника, знамо то добро, издвоји жену из масе. А љубав према једном књижевнику у Дервенти је, ето, нашла свој…
Ослободих се! Жену убих! Сад могу пити кол’ко хоћу. Кад се без гроша враћах ноћу, са дреке њене памет губих.…
Од Мируне не бејаше лепше девојке у селу. Село је мало, залепљено уз брдо, да се не би штетила плодна…
Vazda sanjam taj Western Union (i oko njeg’ Dejvi strit), tamo sam često propitkivala svoju bit, pod onim osvjetljenjem prigušenim,…
ЈЕСЕЊА КИША Ја памтим само звук, а веле – птица… Ја памтим само сенку, а ноћ, веле, врви. Беше мој…
лирска проза у шест поглавља 1 Већ сам се навикао. Као дете, ужасно сам се плашио мрака. Топло, храпаво ћебе,…
Не, никад не пронађох Место за које бих могао рећи, То је мој крај, Ту ћу да останем; Нити сретох…
Данашњи језици, махом изрођени потомци, палилулски дијалекти старих класичних језика, морају да сликују, јер имају мало ритма; ми морамо јер…
Седела сам, притајена да мирно слушам, а, хтедох ђипити од среће и задовољства. Јер, небо је услишило моје тихе молитве…