Неки дани су сунчани. Неки дани, опет, кишни. А негдје низ пут се смјести живот олован као фебруарско небо. Закључа…

Дан је био диван. Ни трага од поветарца. Ми смо се сунчали у топлоти пуној треперења. Са свих страна допирало…

− Дакле? − Дубоке и бистре очи мог психоаналитичара су ме испитивале. Није могао да пуши док сам ја пушио…

Пошла је у Владину викендицу на Поповицу. Колима би се тамо стигло очас посла, али од бомбардовања деведесет девете пут…

Истинитe причe о прошлости (IV) Ана Владимировна (Тачкасти портрет) Има двадесет пет, двадесет шест година. Мршава, има туберкулозу, али то…

Поред мојих ногу крај изобиља и благостања Ту су драга лица, сунчева шикља зрака, Па зашто водити срце без освртања…

Копњев сакри огледалце у џеп. Устаде. – У реду – рече он мирно. – Ако је тако, нека буде тако!…

− Зато што сам избјегавао да причам о томе чак и са самим собом. Макар не наглас. Види, неколико дана…

ЧЕТИРИ Након што сам дошао кући, телефонирао сам свом клијенту и покушао да игноришем дебелу тишину која се створила између…

Поглавица Луди Коњ гледа у правцу севера са сузама у очима – Прва снежна олуја Слеђен у бари за птице…