Отишао је посљедњи камион са намјештајем; станар, младић са црном траком на шеширу, прошао је кроз читав стан још једном,…

Ако ипак Мислих: дружицо моја, мила, покушајмо и сад опстати кад зверска ратна игра дивља. Кад се све губи и…

Рат, гнусни рат, проклети рат! Ми нисмо знали шта је то, ми млади људи којима није било двадесет година године…

Истинитe причe о прошлости (IV) Ана Владимировна (Тачкасти портрет) Има двадесет пет, двадесет шест година. Мршава, има туберкулозу, али то…

Насликао сам овдје, себи за потајну радост, како се чинило некад на старим олтарским троструким сликама, параболу, коју нам је…

13. марта 2002. године у среду, у пола седам увече, Анисимов је путовао покретним степеницама станице метроа „Тирјазевска“, у граду…

Љето Љето моје – каменчићу чаробни. У одијелу сунчеву носим те још. Џеп ми јагодом мирише. Шкољке ми се у…

Увече кад смо хлеб оплакивали и мачке месец крали, уза зид шћућурено напола измишљене снове један другом редали, исцифрано, надуго,…

Поред мојих ногу крај изобиља и благостања Ту су драга лица, сунчева шикља зрака, Па зашто водити срце без освртања…

Ми смо, у Енглеској, пуни предрасуда. Пошто би ова смјела тврдња могла увриједити неког од мојих читалаца, ја ћу је…