Обично се каже да је пас човеков најбољи пријатељ. Верује се да се мачке не могу васпитати, нити припитомити попут пса, али чињеница да живе са човеком готово исто толико дуго колико и пас ипак говори у прилог томе да се за људска бића и те како везују. Можда не на исти начин, али свакако истом јачином – о чему сведоче многи случајеви када су мачке прелазиле невероватне раздаљине како би биле са својим господарем или су скакале у његову одбрану, попут правог пса.
Не чуди дакле, што се Јасмина Малешевић одлучила да за главне јунаке својих прича за децу узме баш мачке – Мицикет и Мњамора. Мачке су, поред паса свакако, најдражи кућни љубимци. Мазе се и умиљавају, воле и тетоше, али знају да буду и те како опасне, храбре и неустрашиве кад устреба – баш каквим их је и описала Јасмина Малешевић у причама „Љубав у Фантомграду“ „Заљубљени фантомобили“ и „Шпијуни њеног Величанства“.
Дође у животу сваке мачке тренутак када мора да заборави све своје страхове, када мора да стане у одбрану својих животних ставова и хтења и супротстави се онима који желе да их покоре, угњетавају и, на крају, униште – у нашем случају то је Мегагром, опаки вођа робота, који жели да загосподари Фантомградом. Неустрашива Мицикет и њен верни пратилац, храбри Мњамор, удружили су се у опасној авантури – стати на пут Мегагрому, осујетити га у његовим злим намерама и спасити град и читаво становништво. Они у томе, наравно успевају и настављају заједнички живот у двоје, а касније и у троје.
Оно што обогаћује збирку „Мачкасте приче“, која је писана једноставним, лаким, брзим, сликовитим језиком, јесте прича коју су написала деца из вртића „Дамбо“ у Суботици. Допринос збирци је тиме двострук: говори у прилог чињеници да су приче допрле до деце и да су довољно добре и инспиративне да су и она сама пожелела да се опробају у писању. Али, ту се наше друговање не завршава, не. Збирку богате и „Мачкасте песме“ („Љубавна фантомска песма“, „Фантомски слатки сни“), лаке, лепршаве, веселе песмице које говоре о љубави и чежњи, нашим најслађим мукама.
Ако сте љубитељи мачака, и ако нисте, ако сте млади, и ако нисте, прочитајте нову збирку Јасмине Малешевић „Мачкасте приче“ – можда вас, поред тога што ће вас разгалити – инспиришу да и сами нешто напишете.
Тамара Лујак