Ad acta: ОПРОШТАЈНА ПИСМА ВЕЉКА ЧУБРИЛОВИЋА ПРЕД ВЈЕШАЊЕ У САРАЈЕВУ
Писма Вељка Чубриловића су преузета из књиге др Здравка Антонића, Чубриловићи 1914. и касније, Балканолошки институт САНУ, Београд, 1999, стр.…
Саопштење Матице српске поводом питања о родној равноправности
Поводом доношења Закона о родној равноправности и језичким проблемима покренутим тим поводом Матица српска и њен одбор Одељења за књижевност…
Душан Милијић: ТАЈНЕ ВУКОВЕ РЕФОРМЕ НЕОТКРИВЕНЕ (За и против Милослава Самарџића)
Иако се из штампе први пут појавила 1995 (а затим доживела и друго издање 1997), књига под називом Тајне „Вукове…
Стефан Елезовић: АРНОЛД ГЕЛЕН – ЧОВЈЕК
У одређивању суштине човјека у свом обимном (и крцатом садржајем) дјелу, Гелен налази како је типично за човјека да, за…
Стефан Елезовић: „ЕТИКА“ НИКОЛАЈА ХАРТМАНА; ОБИЉЕЖЈА ХАРТМАНОВОГ ЕТИЧКОГ ПРОМИШЉАЊА
Николај Хартман истиче актуелност Кантова три питања: Шта можемо знати? Шта требамо чинити? Чему се можемо надати? Друго питање је…
Stefan Elezović: TEJLOROVA “BOLEST MODERNOG DOBA”
(kao dijagnoza savremenog procesa instrumentalizacije odnosa medju ljudima) „Bolest modernog doba“ (The Malaise of Modernity) sociološko djelo Čarls Tejlora itekako…
Немања Миловановић: У ТРАГАЊУ ЗА ЕПИТАФИМА НАШИХ ПРЕДАКА
Године 2017. у коауторском раду у 10. и 11. броју часописа за језик, књижевност и духовност „Бокатин Дијак“ представили смо…
Стефан Елезовић: О КЈЕРКЕГОРОВОМ “СТРАХУ И ДРХТАЊУ”
Кјеркегор започиње ову филозофску студију критиком сумње коју, код својих савременика види крајње радикалном. Ту, одмах на почетку, он даје…
Стефан Елезовић: БИЉЕЖЕЊЕ ЕГЗИСТИРАЊА У САРТРОВОЈ “МУЧНИНИ”
„Мучнина”, егзистенцијалистички роман Жан – Пол Сартра отвара тврдња да би најбоље „било записати догађаје из дана у дан“. На…
Ана Галић: Ко слуша интелектуалце још?
На каквом су гласу интелектуалци? У чему је њихова савременост и потреба за њиховом улогом, како се носе са етичким…