Никола Маловић: КОД БАРБИЈЕРА
Сјетио сам се Алесандра. Доброг старог мештра, фризера из Барија. Заправо је био бријач, и над бутигом му је писало…
Сјетио сам се Алесандра. Доброг старог мештра, фризера из Барија. Заправо је био бријач, и над бутигом му је писало…
Свако јутро излазимо на неку шетњу или забаву с мало сунца у џеповима. Ноћ као ружну жену остављамо иза леђа.…
Ускоро ће ноћ прогутати планину и њихово село Бојку. Али, пастири су једну овчицу изгубили. Остали дјечаци одвешће стадо у…
У августовско лето ’47. последњи пут сам видео Естебана Кондиљера. Седели смо у хладу рова кад је извадио из ранца…
Јутра и дани су се понављали у свом ланчаном кругу. Сваки нови дан ни по чему се није разликовао од…
Изашао је на перон гдје се чекало укрцавање у воз. Све је било спремно, само се чекала Марина. Сат је…
У сами освит двадесетог вијека, затвореним кочијама, у које су била упрегнута два вранца, по лошим и несигурним посавским друмовима,…
Налазим се у озлоглашеном затвору, не знам ко је озлоглашенији: ја као серијски убица или затвор из којега је мало…
Ходао је улицом спуштене главе, а ипак је могао да осети сваки поглед који су му упутили пролазници. Знао је…
Рагиб Лимар је волио чашицу и жене више него ишта на свијету. Да су му рекли да има у јами…