Алекса Вилић: ЧЕКАЊЕ седела сам сама на клупи за недостижно у даљини сам виђала плаво не тако често колико сам…

лирска проза у шест поглавља 1 Већ сам се навикао. Као дете, ужасно сам се плашио мрака. Топло, храпаво ћебе,…

Не узбуђују ме растанци. Не заљубљујем се у жене које ме желе, па ме оставе. Не водим унутрашње монологе са…

МИР И ТИШИНА Често се деси Да уморан сједнем На клупу У парку Да тијело одморим А вјетар хладан И…

МОРНАР И ПАС У приморском крају прочуо се глас о ноћном морнару што га прати пас Док заједно плове таласима…

Испио је вино наискап, а онда, и даље омамљен, слушао како златни пехар бачен са највише куле удара о камен…

ВЕЛЕС Кад не би ничег сем мрака у води, бејасмо прво сами, земља и ја. Хладан мрачни свод, мора тмине,…

СОКРАТУ Ти сипаш литре божанственог сока у рибњаке своје душе и свога ума, па их послије на кашичице дајеш сваком…

Није смешно. Иако почиње и завршава се као стари виц. Кепец и џин уђу у бар и наруче пиво… Али…

У мојим одајама је похрањена апсолутна тишина. Рамови су празни. Лаковане ципеле сам сакрио под кауч. Зидови су опточени огледалима.…