Алекса Вилић: ЧЕКАЊЕ седела сам сама на клупи за недостижно у даљини сам виђала плаво не тако често колико сам…

Ернест Бучински: УДАРИЛА КРИЗА Ударила криза сприједа и позади, директно изблиза, па неће да вади. А ми, с опроштењем, немамо…

Ко зна који по реду дан се спрема да издахне. Љетна запара је мало попустила, сунце се спрема на починак.…

ИЗАЗОВ Извадио сам посљедњу чисту плахту И прекрио небо. Уочио сам незатегнут крај стратосфере. Постојала је могућност да у прљавом…

Апокалипса Пророк што самује На дну срца И ријетко се јави Давно је изрекао Пророчанство о љубави Налик ниједној прије…

лирска проза у шест поглавља 1 Већ сам се навикао. Као дете, ужасно сам се плашио мрака. Топло, храпаво ћебе,…

Седели смо у зеленој просторији, коју је осветљавала лампа. Ја и он, он који верује да је господар свега живог,…

ДВАДЕСЕТПРВИ Надам се да ме чујеш У име ње Њега Њих Обраћам се Теби. Непотпуни Изнутра Извана Преостаје нежива интеракција…

Србија се сва у зебњу претворила, чека икакве вијести са поља косовскога. Све је стало, ослушкује са зебњом. На, у…

Није смешно. Иако почиње и завршава се као стари виц. Кепец и џин уђу у бар и наруче пиво… Али…