Прворијек Теодора Е. Бојића

Прворијек Теодора Е. Бојића

ИЗАЗОВ

Извадио сам посљедњу чисту плахту
И прекрио небо.
Уочио сам незатегнут крај стратосфере.
Постојала је могућност
да у прљавом вешу
пронађем
одговарајућу величину,
али сам на вријеме одустао.
Нисам желио да на
плаветнилу остављам трагове
блуда.
Већ неколико дана нисам
причао са боговима.
На језику ме пекла усамљеност.
Бринуо сам о будућим грешкама
и систематски рачунао количину напора.
Било је довољно да
их умилостивим.
Нисам био човјек принципа,
а и било је глупо ризиковати
па сам се окренуо ка огледалу.
Лудило је и даље било тамо.
Узео сам крпу и бјесомучно брисао.
Од покушаја ме забољела рука.
Стакло је јаукнуло.
Нисам желио свједоке,
Па сам га једноставно разбио.
Ставио сам крхотине у џеп.
На празном мјесту се пресијавао изазов.

КАЛИФОРНИЈА

Бескомпромисно сам
равнао рељеф Калифорније.
Компас се тврдоглаво
држао Сан Дијега.
Нисам имао ништа против.
Имао сам потребу за
освајањем и свиђао ми се
наговјештај климе.
Није било влаге
и бриге су се брзо сушиле.
Откотрљао сам своју безопасност
и спремио весла.
Мијешајући Пацифик
осјетио сам умор.
Носталгично сам згрчио
преостали дах
и легао на обалу.
У стомаку су ме
притискали зарђали остаци дана
па сам окренуо очи на бок.
Свидјела ми се
перспектива вјетра.
и хранљивост пијеска.
Раширио сам кожу
и трљао се сољу.
Потпуно разумљив
насмијао сам се
искуству пуноће.
Трошећи мјеру освајача
примијетио сам да је руксак
откопчан.
Надао сам се да је све изгубљено.

РЕВОЛУЦИЈА

Пробудио сам се у потенцијалу и
закаснио на револуцију.
Произвољно сам закључио пораз
и размотао сачињену храброст.
Умио сам се обешчашћеном водом
и одложио оружје.
У недостатку обавеза
његовао сам равнотежу
и игнорисао идеју праштања.
Окоштавала ме супериорност времена.
па сам одморио на ивици трајања.
Устао сам да разгрнем талог досаде
и неспретно склизнуо у постојање.
Поштовао сам количину пада
и гостопримство простора.
Њушкао сам ароматичност дана
и проучавао облике.
Копкала ме сумња сличности.
Превентивно сам дезифинковао непознато
и вратио се мирноћи.
Обрастало ме својство носталгије.

СНАГА

Имао сам вишак снаге
па сам окренуо инерцију.
Био сам јак али не и срећан.
Са коре великог мозга се ширио смрад.
По мирису,
претпостављао сам да
је у питању укисељено сјећање.
Плашила ме количина
а и нисам волио историју,
па сам кренуо у напад.
Пустио сам днк са ланца и
синапсе везао у чворове.
Разблажио сам ликвор и
накапао из крви добијену
љубичасту.
Нисам био сигуран
колико је било довољно за побједу
па сам на силу гутао презент.
Назирала се бјелина хоризонта.
Нисам уживао иако је
побједа била извјесна.

СТРАХ

Стругао сам претпоставку,
и надомак закључка
посјекао прст.
Био сам неопрезан па је
капнуло на чињенице.
Гледао сам
како се боја
охрабрује чврстином.
Нисам губио вријеме
па сам здравом руком
растумачио доступност трајања.
Није било довољно
за опстанак.
Лишен стварног,
био сам рањив.
Ритам ми је слабио и
бољело ме у равни.
Нисам имао искуства
у преживљавању.
Изгледало ми је логично
да умртвим надражаје
и прогласим опасност.
Ваљало се повући
па сам ћутао до
границе нестајања.
Размишљао сам о помоћи.
Имао сам једног пријатеља
али он је био мртав.
Препуштен себи,
чекао сам
температуру топљења.
и успут оштрио зубе.
Мучила ме могућност
погрешне ампутације
па сам измјерио
величину суштине.
Одговарала је угризу.

Оставите коментар

Ваша имејл адреса неће бити објављена Потребна поља су означена *