Стефан Елезовић: „О трагичном осјећању живота“ Мигела де Унамуна
Иако Унамуново име не одјекује свјетским катедрама филозофије, у Шпанији оно итекако одзвања. Мигел де Унамуно је, бавећи се специфичном…
Стефан Елезовић: „НОВА ЕЛОИЗА“ ИЛИ О ОНОМЕ ШТО СЕ ПРЕВИЂА КАО ЉУБАВ
„Нова Елоиза“ представља једно од најуспјелијих Русоових дјела. По својој садржини нефилозофско, ово дјело је, ипак, обогаћено оним до чега…
Александар Турукало: У ОКОВИМА РАЧУНЏИЈСКОГ УМА (одломак)
ПОЈАМ КРИТИКЕ од чекића који откива до чекића који закива (одломак) Много је критика испунило последња три века развоја људског…
Стефан Елезовић: АРНОЛД ГЕЛЕН – ЧОВЈЕК
У одређивању суштине човјека у свом обимном (и крцатом садржајем) дјелу, Гелен налази како је типично за човјека да, за…
Стефан Елезовић: „ЕТИКА“ НИКОЛАЈА ХАРТМАНА; ОБИЉЕЖЈА ХАРТМАНОВОГ ЕТИЧКОГ ПРОМИШЉАЊА
Николај Хартман истиче актуелност Кантова три питања: Шта можемо знати? Шта требамо чинити? Чему се можемо надати? Друго питање је…
Stefan Elezović: TEJLOROVA “BOLEST MODERNOG DOBA”
(kao dijagnoza savremenog procesa instrumentalizacije odnosa medju ljudima) „Bolest modernog doba“ (The Malaise of Modernity) sociološko djelo Čarls Tejlora itekako…
Стефан Елезовић: О КЈЕРКЕГОРОВОМ “СТРАХУ И ДРХТАЊУ”
Кјеркегор започиње ову филозофску студију критиком сумње коју, код својих савременика види крајње радикалном. Ту, одмах на почетку, он даје…
Стефан Елезовић: БИЉЕЖЕЊЕ ЕГЗИСТИРАЊА У САРТРОВОЈ “МУЧНИНИ”
„Мучнина”, егзистенцијалистички роман Жан – Пол Сартра отвара тврдња да би најбоље „било записати догађаје из дана у дан“. На…
Ана Галић: Ко слуша интелектуалце још?
На каквом су гласу интелектуалци? У чему је њихова савременост и потреба за њиховом улогом, како се носе са етичким…