Прворијек Његоша Томића

Прворијек Његоша Томића

СОКРАТУ

Ти сипаш литре божанственог сока
у рибњаке своје душе и свога ума,
па их послије на кашичице дајеш
сваком чије срце иска знања и слободе,
и стављаш мелем на њихове рањене очи
да јасније и љепше виде, без страха.
Дајеш им снагу, која је теби дата,
силу које ниси достојан, али видио си
њена бескрајна пространства.
Човјек је незналица, ал’ неће да призна;
тебе ће натјерати да испијеш чашу смрти,
прије него ли у зрцало погледати,
јер лакше му је да тебе нема,
него да њега има,
и да на себи носи бреме
и сву тежину хладних откровења.

НЕКЕ НИКАД ИЗГОВОРЕНЕ РИЈЕЧИ

Оно у грудима што никад не спава
са сатом бројаће секунде и вријеме
из дана у дан понављаће само
да неправду чиним лажући тебе.
Ако бих ти истину и шапнуо на ухо
овај дворац наш од мрамора бијелог
постао би биједна кула од карата
и вихор би га лако претворио у ништа.
Не могу да убијем у себи себе твога
залуд је камен у шаци држати,
под ципелом згажене су ријечи
које теби никад нећу изустити.

БЕСКРАЈНО БОЖАНСТВЕНО

Погледај вене на рукама својим што рачвају се у рукавце,
у коријење липе мириса рајског и путеве људске утабане.
Кроз њих тече крвце ти млако одлазећи негдје тамо,
гдје вријеме се рађа и спокојом мре.
Дланом додирни на прсима кору, осјети срце дјетлића ти вјерног
што труди се и без труда твога да поучи гдје се заправо куца.
Крилима удахни комадић вјетра и лептирасто залепршај
буди неких снова дио, па се вини у небеса.
Негдје горе крај врхова мир и храброст су валута
тамо живи једна птица њено гнијездо је слобода.
Трагај тихо за мишљу добром, сужањ страху бити немој,
ниси свој, ал’ нечији јеси, све је ово молитва Неком.
Најљепшу пјесму запјевуши, пјесму бескрајно божанствену,
Васиони мајци, утроби што рађа, да јуначка срца испуне Земљу.

КИСТ

Свијетла руко Цара Небеског,
кист од меса и костију тешких
њежним потезом вучеш по платну.
Ти познајеш сваку нијансу живота
и мијешаш са благим дугиним бојама
капљице крви, суза и зноја.
Кист ће постати гранчица гњила,
ал’ дјело твоје никада неће,
њега си намијенио вјечноме зиду,
с љубављу сликаш синове своје.

Оставите коментар

Ваша имејл адреса неће бити објављена Потребна поља су означена *