ако икада поново будем здрав
у мојој глави само хрчков точак
измишљених стихова рона пеџета
све остало је разоткривено ништа
пробај чекаоницама да кажеш
како ништа не траје вечно
шалим се
немој
прагови и штокови толеранције су еволуирали
скупа са бахатошћу здравих
али није то оно најважније
не склапај очи
прати помно кретање сенке по плафону
јер ништа не траје вечно
мада
можда рецидивира вечност
али не бавимо се овде вечношћу
није тренутак за то
сада је тренутак
када сенка прелази преко плафона болничке собе
и мирис сукрвице
помешан са звуком плача једноипогодишњег детета
(и када наглува и дезоријентисана бака
упорно напушта кревет наспрам твог)
осликавају све оне призоре
необјављене на друштвеним мрежама
јер нико није луд да нађе за сходно
да у оваквом тренутку
запише нешто као
ако икада поново будем здрав
да ли би волела да идемо
у шетњу
у биоскоп
бициклима на палић
чекаћу те на ћошку код прве касарне
да причамо о безначајним стварима
док се протежеш и правиш пируете једући ђеврек
да лежимо на непокошеној трави плаже викенд насеља
и читамо дечју књигу „филип, ја и хор трешања“
да ти кожа буде месечева свила
а очи као у мокушке
да ме газиш по леђима
док певушиш хит који си чула у продавници док си куповала маслине
да пуцкеташ прстима
и откључаваш браве
а ја ћу ти на растанку
док се будемо поздрављали
стати на прсте
само ако икада поново будем здрав
не познајем никога ко купује стан
гладан сам
и као нешто размишљам
дијаграм односа међу класама је оно
када си гладан и када немаш шта да једеш
али успеш у шпајзу да нађеш макар једну теглу компота
или
гладан си и немаш шта да једеш
али немаш ту једну теглу компота
или још горе
а самим тим и вероватније
немаш ни шпајз
не познајем никога ко купује стан
ко купује ауто
зато пази
на кукове
да ти не помодре
док се сав тескобан спушташ
низ овај тегобан тобоган
да
не верујем у здраво како си
не верујем у родитељство
младе парове са децом,
који се возе у породичном аутомобилу марке renault,
модел espace
не верујем у ручно справљене полице за књиге
не верујем прашини у очима
конјунктивитису
лептирићи су одавно изумрла врста
зимница нихилизма инкорпорира славу нуткајући измаглицу
не верујем кнедлама,
похованом белом месу
лимунади са листовима менте
не верујем краховима, прасковима, емоционалним фластерима
најљубавнијим порукама
недостајању несазнатног краја
не верујем покушајима, одустајањима
тескоби и смислу шетајућег кидања
аритмичним заветима и молбама
не верујем најсвиленијим обрашчићима
не верујем у натапање јастука
у тајни обред ридања
не верујем ноћном ваздуху и у умирујуће шетње у глуво доба
не верујем у мирне крајеве града
не верујем у под-другом-светлошћу разлике
не верујем у решења
немогућност је једино стање
зов прошлости достатне будућности
клинч свеопште прецењености
не верујем у питомост, тежак рад и још тежу болест
не верујем у етичко естетичко крајње цивилизацијско добро
не верујем у музику
не верујем у еутаназију
не верујем у музику
Издавач: Либрарион, 2021.