1984. УКРАТКО
Те године се не сећам. Сада је то
Број који стоји у мојим исправама.
1984. сам добио плућа и срце које
Повремено показујем на рендгенском
Снимку. У годинама које следе два
Пута сам пао на поправни, имао сам
Три мачке, једног пса, неколико
Година које никада нећу заборавити,
Неколико које никада нећу моћи да
Заборавим. Те године све је почело,
Али само за мене. Никако да се
Ослободим себичности коју сам
Добио 1984.
КРОЗ ПРОЗОР АУТОБУСА
Смењују се предграђа, ходници градова
У којима чежња никада не спава.
Кретање точкова ослобађа немир,
Истерује га у сенку шуме. Било је јутро
Када сам рутински напустио простор
Који зовем дом. Растао сам се од зидова
И кревета, одвојио се од топлине безречја.
Негде у дубини лежи наслеђен страх.
Напољу су други. Напољу су врата за улаз
У наш свет.