(Специфична колумна Дежурна критика је најава другог броја штампаног СРП-а и сврсисходан текст чији је циљ посађивање зрна разума у слуђену свијест просјечног корисника медија и ваздуха затрованог клицама дерационализације. Да отвори нашу нову рубрику има част Лука Лукић.)
ОДГОВАРАМ НА АПЕЛЕ ЗА ПОМОЋ
Желим оживјети у вашој машти једну просторију, празну, сем столице и сиве особе у столици.
Затим се сјетите како звуче фанфаре и чујте пријатан баритон како говори:
– Ваш живот понекад изгледа овако? Ваш свијет се сужава и после трагања, куцања на замандаљена врата, ви самујете и хибернирате? –
Наједном мук!
У кадру рука која пружа нешто особи у стерилној соби.
Зумирамо, изоштравамо слику и онај баршунаст глас узвикује еуфорично:
– Вашим проблемима дошао је крај! –
Видимо да је та понуда новац. Сива особа га прихвата и гле чуда!
Врата се отварају, навиру гласови, људи, боје, све оживљава. Нејасно сивило из столице постаје згодан младић који нам поручује да новац ријешава све наше проблеме:
– Пружа 24 часовну заштиту, омогућава 48 часовну свадбу, вашим ривалима узрокује температуру од 39 са 2! –
– Новац је најбољи афродизијак!
Новац плијени, вашим ријечима даје тежину, кораку лакоћу а очима сјај!
Новац покреће свијет!
Новац је мама!
Новац је тата! –
ОВАЈ ПРОГРАМ ПРЕПОРУЧУЈЕМО ГЛЕДАОЦИМА СВИХ УЗРАСТА
Као што манијак измаштава амбијент пусте мрачне улице, па лагано наноси мирисе и обрисе невине беспомоћне жртве, тако и ви сањате шта би сте чинили да сте ненадано постали богати. Толико сам се и сам унервозио маштајући о богатству да ћу се смирити једино лажима.
Слагаћу и вама, а ви вјерујте:
– Негдје тамо далеко, у кревету од злата, на душеку од свиле, покривен скупим крзном спава неки милионер.
Спава и смијеши се.
Смијеши се јер сања,
а сања о томе да је сиромашан.
– Можда сам вам се обратио крештавим гласом, можда је ова лаж двосмислена, можда Kинези поједу кера за сваки ручак, али вјерујте ми, вјерујте и лакше је!
Пријатан вам дан.