Добитник НИН-ове награде за 2017. годину је Дејан Атанацковић за роман “Лузитанија” у издању “Бесне кобиле”.
У најужем избору за НИН-ову награду, поред Атанацковића, били су романи “Сродници” Јовице Аћина (“Лагуна”), “Горгоне” Мире Оташевић (“Геопоетика”), “Данас је среда” Давида Албахарија (“Чаробна књига”) и “Сребрна магла пада” Срђана Срдића (“Партизанска књига”).
Дејан Атанацковић је конкурисао својим првим романом у издању “Бесне кобиле”. Атанацковић је добио три гласа жирија, Мира Оташевић један и Срђан Срдић један. Жири је радио у саставу Тамара Крстић, Јасмина Врбавац, Зоран Пауновић, Михајло Пантић и Божо Копривица (председник).
За Атанацковићев роман гласали су Крстићева, Пантић и Пауновић. Јасмина Врбавац је гласала за роман “Сребрна магла пада” Срђана Срдића (“Партизанска књига”), а Копривица за “Горгоне” Мире Оташевић (Геопоетика). У образложењу је наведено да се у роману “Лузитанија” приповеда фантазмагоријско-алегоријска повест из времена Првог светског рата, виђеног из вишеструко померене, вишеслојне перспективе. “Укрштајући ерудицију и снажну имагинацију, Атанацковић ствара комплексну слику света у којој се лудило доживљава као острво разума у свеопштој суманутости ратне стварности”, навео је жири.
Чланови жирија су приметили да “делом ослоњен на традицију фантастичног реализма, делом настајући на транспоновању и очуђењу документарне грађе, а делом на сазнањима из природних наука и психологије, роман ‘Лузитанија’ склопљен је од низа динамичних, визуелно и реторички упечатљивих поглавља”. “Преиспитујући тему лудила као уточишта и као начина супротстављања хаосу, Атанацковић исписује причу која сугестивно надилази сопствене временске и просторне координате и израста у универзалну причу о темељним егзистенцијалним и друштвеним питањима савременог света”, стоји у образложењу.
Атанацковић, који живи и ради у Фиренци, обратио се новинарима путем Скајпа изразивши узбуђење и захвалност за “велику част”, додајући да је био одушевљен самим уласком у први круг чиме се, како је рекао, нашао окружен значајним именима српске књижевности. “Захвалан сам што је награда додељена делу, а не имену, што је дело нашло свој пут до читалаца и стручне јавности. Фасцинира ме чињеница да књига, откако се појавила у књижарама, функционише као живо биће и стиче свој пут и видљивост мимо аутора”, рекао је Атанацковић. На питање новинара колико је бављење визуелном уметношћу утицало на креирање слика и ликова у роману, Атанацковић је рекао да чињеница да долази из света визуелних уметности није искључила његово бављење текстом, који се појављивао у његовим радовима и на изложбама и додао да је креирање слика у роману слично раду на изложби.
На молбу да прокоментарише реченицу у роману да је Лузитанија најмања држава на свету са најдубљим сукобом између прогреса и лудила, Атанацковић је подсетио на вишевековну стигму у вези са лудилом и да је кроз историју овладавање лудилом значило врсту прогреса. Скренуо је пажњу на обесправљеност многих група у данашњем друштву, попут особа са инвалидитетом, на угроженост основних људских права. “Мислио сам да је неопходно да замислимо државу која ће бити пример доброг пројекта, а да буде сачињена и замишљена од стране маргинализоване популације”, објаснио је Атанацковић.
Лауреату ће награда бити уручена 22. јануара у Југословенској кинотеци.
Чланак преузет са сајта www.rts.rs