СТАРОСЛОВЕНСКА
Једном је неки Стари Словен
Сав запуштен и без парфема
Обуо дубоке кожне чизме
На пут кренуо да се спрема.
Мало да мудрује и таласа
Ко да је попио сву памет света
Замишљ’о човек да је даса
Који ће живети стотину лета.
Лако је било Старом Словену
Од силне приче, све да надгласа
Чак су, и врапци овом боему
Хорски признали да је класа!
Палио ватре, у лов иш’о
Возио санке, јахао коња
Све док му није вепар приш’о
И запретио: “Слушај ме, шоња!”
“Од сутра нећу да те видим
У кругу од макар, сто квадрата
И нећу више да се стидим
Од тебе таквог, са горњег спрата!”
“Нит’ переш зубе, нит’ се купаш
Ношу не користиш, ко свако дете
Након оброка сатима штуцаш
Од тебе нове заразе прете!”
Слушао тако Стари Словен
Све што му вепар у даху прича:
“Тако ми расних јеленских рогова
Доста ми је твог, свињског кича!”
НАУЧНИК У ЛАБОРАТОРИЈИ
Црно ми је пред очима
Освести се луда главо
Ево, бројим у инчима
И претварам вртоглаво!
Центиметре, стопе, јарде
И остале дужне мере
Слепо пратим све стандарде
Тек, што месим мономере!
Синтетишем киселине
Сахариде слатке правим
Дај ми само, мало глине
Па ћу атом да саставим!
Само реци, то не ваља
У законе то не иде
Као добра стара шваља
Закрпићу алдехиде!
Прекројићу ромбоиде
Троуглове, коцке, купе
Изградићу пирамиде
Тржне центре, виле скупе!
Исправићу све кривине
Испеглаћу неравнине
Одрећу се дедовине
Зарад моје царевине!
Зарад смеша и раствора
Молекула хлора, бора
Нећу једног приговора
Од незваних аутора!
ОЧИ МОГА ДЕТЕТА
Очи мога детета, моја су победничка песма
на фестивалу Сан Ремо,
којој се стално враћам и коју изнова певушим
пред публиком Театра Аристон,
и жиријем медитеранских градова,
свих ових година,
истинита холивудска прича
која је доживела екранизацију
и за коју сам добила Златну палму
на Канском филмском фестивалу,
од самог Бога!
Очи мога детета, мојих су десет омиљених валцера
чије сам кораке, с лакоћом савладала
на плесним вечерима у Дому армије,
суботом увече,
замишљаjући да сам Наташа Ростова
у белој балској хаљини и лакованим салонкама
што у пет корака прелази подијум
и пада у загрљај
кнеза Андреја Болконског!
Очи мога детета, моји су златни рудници на Аљасци,
високо подигнута победничка застава на јарболу
која одолева снегу и леду,
моје скровито мрестилиште лососа
у заливу које љубоморно чувам,
браним и за које се борим,
упркос халапљивим рибокрадицама
у чијем је пртљажнику аутомобила
полиција пронашла мреже и украдену рибу!
Очи мога детета, моји су прозори са погледом
на отворено море,
где се свакодневно окупљају голубови мира,
пред свој пут за Ламанш,
у кљуну носећи гранчицу маслине
и нема веће среће,
него кад ујутро,
уместо далеке поларне светлости
и оседланог Сунца у заливу,
угледам веселе очи мога детета.
ЗБОГОМ, ЗАУВЕК!
Милици Ракић
Лето на Ади,
пијане подморнице под мостом,
збогом, заувек,
убићу месечину, маленим прстом!
Балкон се љуља,
птицама кидају крила,
зграбићу златно перо,
постаћу добра Вила!
Волшебне чељусти ужаса,
везаћу омчом у чвор,
птицама твога детињства,
наћи ћу утеху и дом!
Над Калемегданом свиће,
хиљаде нас тражи пут,
усни, Милице,
Месец над градом, крваво је жут!
НА МОРУ, У КОТОРУ
Људи, да ли су у праву баке
Кад се боје
Да нас пусте саме на море
Маркова бака Kлара
И моја бака Дара
По цео дан звоцају
Држе нас на нишану
И стално нешто квоцају
Да се чудом начудиш
Чему толика брига!?
Заљубили смо се
Једно у друго, до ушију
И просто ми је непријатно
Да вам причам о томе
Заправо, хтели бисмо
Само да побегнемо
И сакријемо се међу таласе
Али, не лези враже
Таман, кад кренемо да ронимо
Баке нас однекуд потраже!
Маркова бака Клара
Фина госпођа из Србобрана
Која недељом иде у цркву
И прави најбољу торту у крају
Никако да нас остави саме
На плажи, у плићаку
Да разменимо пољубце
И шкољке
Већ као покварен светионик
Стално трепће
И жали се на разне бољке!
А моја бака Дара
Пензионисана учитељица
Из Берана
Као да нема другог посла
И није јој доста ђака
Закачила се за мене и Марка
Тобож, учи нас да пливамо
Лептир, леђно и прсно
A ми се чудимо
Како јој није јасно
Да се и без ње, на мору
У Котору, осећамо изврсно?!
Весна Радовић рођена је 31. децембра 1966. године у Херцег Новом. Фармацеут је, специјалиста фармацеутске медицине, доктор медицинских наука и научни сарадник. Живи и ради у Београду.