ГОРАН ШАУЛА рођен је 27. марта 1959. у Кобатовцима, општина Лакташи. Основну школу, Гимназију и факултет завршио је у Бањој Луци, гдје и живи. Члан је Удружења књижевника Републике Српске и Удружења књижевника Србије.
КАКО ПИСАТИ УЗ ВЈЕТАР
Младом пјеснику
I
Кад дође доба да се поклониш времену
Кад ти постане доста младости
А кости попусте од тапшања по рамену
Кад видиш своју поезију ни живу ни мртву
Напиши пјесме апологије
За антологије, за те блуднице
И принеси их као жртву
Првом колеги пјеснику који се деси
У близини
Сред голети књижевне луднице…
Пјесник мудар ће те разумјети
Бар колико зубар који каже: „Зини
Неће ништа бољети…“
II
Затим заусти и реци: „А“…
Моли се безгласним молитвама свим прецима
Извини се дједовима на лажним редовима
Глас пусти, прошетај мало бином
Па се под ноге баци
Издавачима и критичарима
Дрхтећи над блиједим ријечима
И њиховом горком судбином…
III
Једни од њих те спремно објаве
А други издају
Па те они први издају
Њихов те Јуда цјелива, други те објаве…
Затим те једни издају другима
Сплетеног у њихова пуста предива
Између коме и јаве
А скупа објаве како немају ништа
Са твојим неуспјелим дјелима…
IV
И тако запловиш у вјечна коначишта
С вјетром у прса јуначка
Пред тобом вијуга колона дугачка
Издају прилоге, прологе, поговоре
Еклоге, рецензије, дитирамбе
Графитним метком и оловним словом
Романи вире из високе траве
Око виртуелне публике драме роморе
Фијучу пјесме, басне, штампани опијати
Евнуси пишу рубрике
Како се дјеца праве…
V
Млад си, чекај свој ред! Сложно се старине деру
Прво научи како се повијати
И ми смо дуго чекали своју мјеру
Не жури, видиш како даска под тобом шкрипи, дрхтури
Тек си почео, а тако тежак… желиш књигу, а ниси за летак
Нема за шта да те уједе куче
На овом бродићу мало је мјеста
Што би до јуче, данас неста…
VI
А кад се осврнеш једног дана
Спазићеш згажено вријеме под гладним јатом врана
И оне којим су твоје пјесме
Потребне као со хљебу
Слободне као орао на небу
Громке као хук таласа
Видјећеш оне тихе
Њежне и непримјетне душе несуђених читалаца
Презрене од паметних и од будала
Како пролазе поред тебе муком…
VII
Ти шумом, они друмом
Они будни буду и прођу
Десе се неком другом
Само их сањаш, а сан је мртав вијесник:
Промоција, пуна сала
Сви ти се клањају и зборе: „Хвала, умјесто нас гине…“
Књига се зове: „Небесник“
И твој је потпис легао на блиједе маргине:
„Грешник који је некад био пјесник“…