ТРАГОВИ У ПИЈЕСКУ
I
Низ зидове дворане,
бескрајне куполе,
клизе сузе богова.
II
Јауче копиле.
Поиспадали по поду
кварни, млијечни зуби.
Рупа на крову.
Рана сред неба.
Нарицања сирочади.
III
Ишчупано срце
неко вратише
назад ми у груди,
али помјери га
и промаши мјесто.
Сад судови нису
баш како би
требали да буду,
а откуцаји дају
назубљен ехо.
IV
Највеће немани не
таласају површи воде.
Испод кошуље мало,
ако сване, још и мање.
V
Јутарња сунца, црна
изгризла су колибрија јата.
Лијежем са трулом јабуком
из поља пшенице у поље мака.
VI
Плес од јуче, на музику од сутра.
VII
Испод рачвања цируса
Персефона, Хад. Обрнута
руха, инверзан стас.
Празне, празне очи.
VIII
Обећани спас на велики дан.
Лаж.
Кад сване, не свисну ноћи.
Од свјетла не виде демоне наше очи.
Вјечне су, вјечне ноћи.
IX
Након свих јаукања
кад дође плима
да однесе мој
смртнички, пјешчани траг
уз осмјех
стиснутих усана
и замагљен вид
пожељећу
да је сачекала
још који дан.