Драги посјетиоци нашег сајта,
у приједорској Галерији Сретен Стојановић, у четвртак (26. јула) с почетком у 20, 30 часова, одржаће се промоција четвртог допуњеног издања књиге пјесама ,,Матерњи језик” (Просвета, Београд, 2018). Овај несвакидашњи јубилеј тј. 40 година ,,пјесниковања” Ненада Грујичића и појаве пјесничког му првенца о којем се неуобичајено много писало, својим говорима о књизи подржаће Мирко Вуковић, Милан Милошевић и аутор. Прилоге ће читати Јована Матијаш. Улаз слободан.
БЕЛЕШКА О ПЕСНИКУ
Ненад Грујичић рођен је 12. септембра 1954. године у Панчеву. Прве године детињства провео у Шајкашу. Основну и средњу школу учио у Гомјеници и Приједору. На Филозофском факултету у Новом Саду дипломирао на групи југословенска и општа књижевност књижевност.
Био је главни и одговорни уредник студентског књижевног листа То јест (1978-1980), затим уредник поезије у Гласу омладине (1980-1981). У Војној гимназији у Београду предавао књижевност (1981-1982). Био је председник Друштва књижевника Војводине (1993-1997). С Рашом Перићем, оснивач (1994) и, потом, председник савета Међународног салона књига и Дана Лазе Костића у Новом Саду (2000-2004). На челу Бранковог кола од 1983. године. Живи и ради у Новом Саду и Сремским Карловцима.
Песничке књиге
Матерњи језик, Књижевна омладина Србије, Београд, 1978. (1995, 1996); Линије на длану, Просвета, Београд, 1980; Врвеж, Матица српска, Нови Сад, 1985; Царска намигуша, БИГЗ, Београд, 1990; Јадац, Српска књижевна задруга, Београд, 1993; Пуста срећа, Просвета, Београд, 1994, 1995. и 1996; Матерњи језик и песме при руци; Књижевна омладина Србије, Београд, 1995; Limba maternǎ şi poezii la-ndemânǎ, Еуропоинт, Букурешт, 1996; Лог, Време књиге, Београд, 1995; Цваст, Просвета, Београд, 1996. и 1997; Сновиље, Глас српски, Бања Лука, 1998; Жива душа, Просвета, Београд, 1999; Шајкашки сонети, Прометеј, Нови Сад, 2008; Светлица, Просвета, Београд, 2015; Маца на вратанца (песме за децу), Бранково коло, Сремски Карловци, 2015.
Књиге изабраних песама
Чистац, Просвета, Београд, 1997; И отац и мати, Матица српска, Нови Сад, 2002; Млеч, Глас српски, Бања Лука, 2004; Светлост и звуци, Српска књижевна задруга, Београд, 2005; Дарови, Орфеус, Нови Сад, 2009; Вијадукт (поеме), Прометеј, Нови Сад, 2011; Неко ми узе реч (Некој ми го зеде зборот), Арка, Смедерево и Матица македонска, Скопје, 2014; Надисати се душе (духовна поезија), Српски културни центар, Модрича, 2016.
Остала дела
Читај Тракла (драма), Радио Нови Сад, 1983; Бранко (монографија о животу Бранка Радичевића),
Књижевна заједница Новог Сада, 1984, 1985. и Завод за уџбеника и наставна средства; Београд, 1990, 1991, 1992, 1995; Прокрустова постеља (есеји и критике), Стражилово, Нови Сад, 1988; Ојкача (антологија), Књижевна заједница Новог Сада, 1988. и Дневник, Нови Сад, 1992. Задужбина Петар Кочић, Бања Лука – Београд, 2002, Музеј Козаре, Приједор, 2004, Нови Сад, 2005; Аух, што живот ушима стриже (алманах поезије); Стражилово, Нови Сад, 1990; Плес у негвама (есеји и критике), Просвета, Београд, 1998; Полемике и одушци, Ослобођење, Источно Сарајево, 2004; Приче из потаје, Прометеј, Нови Сад, 2007; Мужа душа (роман), Прометеј, Нови Сад, 2009; Приче за романе, Културни центар Новога Сада, 2012; Антологија српске поезије (1847-2000), Бранково коло; Сремски Карловци, 2012. и 2013; Да доплетем венац започети (панорама поезије); Бранково коло, Сремски Карловци, 2013. Руку на срце (полемике, есеји, записи и путописи); Службени гласник, Београд 2014; Прогнани Орфеји (антологија српске избегличке поезије), Бранково коло, Сремски Карловци, 2015; Пјевај, ори, прозоре отвори (антологија крајишких ојкача), Радио-телевизија Србије и Бранково коло, 2017.
Ненад Грујичић је аутор уметничко-документарне емисије Трагом Бранка Радичевића (ТВ Нови Сад, 1986), а у серијалу Песничке ведрине (ТВ Београд, 1998) урађена је емисија Тајни дах посвећена Грујичићевом песништву. У оквиру серијала Реч и дело (ТВ Нови Сад, 1999), урађена је емисија посвећена Ненаду Грујичићу. Поводом књиге Шајкашки сонети (РТВ, 2008), снимљена је документарно-уметничка емисија Шајкашке милоште, посвећена најранијем песниковом детињству. У серијалу Споменици Војводине, аутор је документарно-уметничке емисије Бранков гроб на Стражилову (РТВ, 2011). У серијалу РТВ, Кроз одшкринута врата књижевне радионице, 2011. године урађена је документарно- уметничка емисија, Мени свака реч је невина првина, у којој су, по концепту серије, представљени стваралаштво и живот оца-песника и кћерке-глумице Милице Грујичић. РТВ је снимила специјалну емисију Антологије: некад и сад, посвећену Грујичићевој Антологији српске поезије (1847-2000).
Аутор је телевизијских документарно-уметничких емисија: Ојкача – вековна песма Поткозарја, (ТВ Нови Сад, 1990), Ојкача – љута милошта крајишка (РТРС, 2003), Ојкача – и отац и мати (РТРС, 2003) и Ојкача – лирска позлата крајишке душе (ТВ Нови Сад, 2004). Заслугом Ненада Грујичића, 2013. године, ојкача је званично уписана у први Регистар нематеријалног културног наслеђа Србије.
Награде и признања:
Бранкова награда Матице српске (Нови Сад, 1978), за есеј – семинарски рад „Јавна птица Милана Дединца”; Печат вароши сремскокарловачке (Стражилово, 1979), за поезију објављену у „Гласу омладине”; Дневникова награда (Нови Сад,1982), за причу ”Живе болести”, Стражилово (Ириг, 1988), за књигу огледа, есеја и критика „Прокрустова постеља”; Кондир Косовке девојке (Грачаница, 1990), за књигу песама „Царска намигуша”; Прва награда на Смотри југословенског радија у Охриду (1991), за емисију „Од бећарца до ојкаче”); Грб Сремских Карловаца (1992), за књижевни опус и успешно вођење Бранковога кола; Златна значка Културно-просвјетне заједнице Србије (1993), „за несебичан, предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе”; Милан Ракић (Београд, 1994), награда за књигу године – „Пуста срећа”; Кочићево перо (Бања Лука,1995), за књигу сонета ”Лог”;
Лазар Вучковић (Приштина, 1996), за књигу песама „Цваст”; Шушњар (Оштра Лука – Сански Мост, 2002), за књигу изабраних песама „И отац и мати”; Вукова награда (Београд, 2003); за резултате и мисију Бранковога кола; Скендер Куленовић (Козара – Приједор, 2005); за књигу изабраних песама „Светлост и звуци”, Павле Марковић Адамов (Сремски Карловци, 2009); за укупно књижевно дело и вођење Бранковога кола; Пјесма над пјесмама (Мркоњић Град, 2010); (за љубавну поезију и сонетне венце посвећене Марији Балковој ), Повеља Српског филозофског друштва (Београд, 2013); „за постојану и успешну сарадњу на одржавању регионалних филозофских скупова”), Браћа Мицић (Београд, 2014), за песнички опус и књигу полемика и есеја „Руку на срце”, Награда интернационалне академије Иво Андрић (Београд, 2015), за животно дело и антологију српске избегличке поезије ”Прогнани Орфеји”; Гајков пјеснички шешир (Модрича, 2016), за књигу песма „Светлица”, Међународна награда „Златни прстен” (Скопје, 2016), за укупни књижевни опус; Сава Мркаљ (Београд, 2017), за антологије „Прогнани Орфеји” и „Пјевај, ори, прозоре отвори”, Пелагићев рунолиост (Бања Лука, 2018),
за укупни стваралачки опус.
У листу Политика, у новогодишњој рубрици ”Ово је била њихова година” (1979), Ненад Грујичић је изабран за најуспешнијег младог песника заједно са младим ствараоцима из целе Југославије, међу којима су били и режисер Емир Кустурица, сликар Стане Јагодич, пијанисткиња Наташа Вељковић, глумица Мерима Исаковић, социолог Тодор Куљић, архитекта Дејан Ећимовић и драмски уметник Диме Илиевски.
Песме Ненада Грујичића превођене на руски, енглески, немачки, француски, италијански, шпански, јерменски, пољски, грузијски, арапски, румунски, шведски, чешки, словачки, украјински, мађарски, македонски, русински и словеначки језик.