Сремски Карловци, 20. август 2018.
Лауреати Перица Марков, Ивана Стојић, Ирена Плаовић и Милош Пуђа
На завршној седници 20. августа 2018. године, жири Бранковог кола у саставу: Ненад Грујичић, Иван Лаловић и Растко Лончар, донео је једногласну одлуку да овогодишња награда ”Стражилово” за најбоље песничке књиге објављене у Бранковом колу припадне следећим ауторима: Перици Маркову за књигу „Песмице“, Ивани Стојић за збирку песама „Путник са тачком“ и Ирени Плаовић за књигу поезије „Велико Tопло“. Награда „Стражилово“ за најбољи песнички првенац припала је Милошу Пуђи за збирку песама „Колска игра“.
О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е
Тринаеста по реду књига песама, „Песмице“, угледног српског песника Перице Маркова (1958) из Зрењанина, посвећена је Бранку Радичевићу, то јест поезији самој и певању у матерњем језику. У лепоти музичке супстанце језичког медијума, Марков проговара језиком савременог доба, са финим натрунима локалне лексике и звука, песничких кованица и нових речи. Диљем књиге, распевани Марков ствара деминутиве, чак и у називу саме књиге, а онда и у насловима и тексту појединих песама: росица, травчица, сунчица, сузица, жарица, молитвица, зрница, кишица, тужица, ноћица, ластица… Овим начином певања озвучена је цела књига, створена мелодијска мрежа тананог пауковог ткања и детињег тепања у матерњем језику, говора од миља у чуђењу, а у варијанти банатског дионизиса. Дата је аркадијска лепота завичајности и универзалности локалног у исти мах, а тиме и пантеистичког слављења живота, удивљености стварима и појавама са чаром и чудима земаљских годишњих доба.
Трећа по реду књига песама, ”Путник са тачком”, Иване Стојић (1984) из Смедерева, отвара се песмама са насловом ”Покушај љубавног певања”, односно ”Поновни покушај љубавног певања”. Већ првином значења, то доноси лепезу нових питања и одговора на тему љубави. Савладавање празнине света, са валерима лиризоване мелахнолије, засновано је на призиву слика из детињства као лековитог мелема за свакодневне озледе душе и тела. Песникиња помоћ тражи и проналази у песми и певању, у стварању услова за нова надахнућа која ће надићи наземни ниво проблема. У овим песмама, у наносима новог лексичког материјала и звука, осети се зрелина захвата у језику. С разлозима написана, књига делује целовито и довршено. Напросто, испечени су досадашњи живот и списатељски занат. Из целог лирског пројекта избија стечена мудрост која би да помогне и другима. Освојен је степен животног искуства испод којег нема повратка назад.
Друга по реду књига поезије, ”Велико Топло”, Ирене Плаовић (1992) из Београда представља поему у славу љубави и вољења, са горким талозима и спознајама. Ту је, као својеврсни корективни фактор таквога искуства, свеприсутно ”Велико Топло” попут ”Јавне птице” Милана Дединца. Оно се примири, па наврати, нестане и дође, затамни, па блесне, као оргазмична, плазећа змија страсти, у чуду и праску смртнога бића у телу. Пред нама је текст са песничким поступком заснованим на тзв. раду језика, са незаустављивим клатном фантазмагоричних слика и призора, калеидоскопских фасцинација и сензација тзв. ”постодрастања”, са болним отварањем капсуле индивидуације у судару ероса и танатоса. Књигу врхуни пролошко певање у стиху шеснаестерцу, а пре тога, у ”даховима”, у стиху осмерцу. Та димензија говори да се песникиња не одриче метричке структуре песме на уштрб тзв. слободног стиха који, веома често, разбаштињује капацитете песничког говора стављајући га у голу прозну раван. Пред нама је песникиња освештеног и самосвесног Ја, са (ауто)поетичким моћима у сталном погону, у раздвајању (и спајања) језика уметности и – језика стварности.
Песнички првенац „Колска игра“, Милоша Пуђе (1999) из Приједора, доноси неуобичајено зрео таленат који сија прекогнитивним искуством и ерудитским образовањем сасвим младога човека. Прва књига Милоша Пуђе на махове дише миљковићевским крвотоком, понајпре у појави птице као симбола душе, везе између неба и земље. Назив књиге, „Колска игра“, носи у себи јака значења. Коло (cirkulus– обруч) јесте енергетски круг, знак људске егзистенције. Као симбол сунца, коло представља круг рођења и смрти, вечно враћање и трајну непостојаност. А у другом делу синтагме, наилазимо на – игру, која је симбол борбе против смрти, симбол дијалога човека са невидљивим. На занатском плану, Милош Пуђа се лаћа и класичних форми, чак и сонетног венца, настојећи да свој поетички концепт додатно учини што одрживијим. Појава овог изузетног песничког првенца сасвим се издваја из мноштва уобичајених првеначких поетских записа који су преплавили јавни и новомедијски простор. Поверујмо у дивно чудо оствареног орфејског пута једног новорођеног српског песника у лепоти и слободи матерњега језика.
*
Престижна награда ”Стражилово” траје четири и по деценије – од далеке 1973. године. Међу досадашњим добитницима ове награде налазе се и Перо Зубац, Данко Поповић, Луко Паљетак, Драшко Ређеп, Радомир Путник, Слободан Павићевић, Раде Обреновић, Јулијан Тамаш, Војислав Деспотов, Ненад Грујичић, Илеана Урсу, Анђелко Анушић, Зафир Хаџиманов, Вићазослав Хроњец, Сава Бабић, Тодор Бјелкић, Тибор Варади, Мишо Авдаловић, Благоје Баковић, Жарко Аћимовић, Ранко Чолаковић, Поп Душан Ђурђев, Драгослав Дедовић, Борис Лазић, Жељко Пржуљ, Весна Егерић, Горан Шаула, Лидија Ђого, Мићо Савановић, Иван Лаловић, Дубравка Миленковић, Марија Слобода, Ивана Гађански, Иван Деспотовић, Валентина Милачић, Милан Ракуљ, Александра Мариловић, Горан Гаврић, Марија Пргомеља, Марко Ковачевић, Јелена Милошевић, Бранимир Кршић, Андреа Беата Бицок, Сава Крнета, Растко Лончар, Душан Захаријевић, Горица Радмиловић, Никола Раусављевић, Милан Ћосић и други.
Овогодишња награда ”Стражилово” свечано ће бити уручена на Стражилову 8. септембра, код споменика Бранку Радичевићу (рад вајара Јована Солдатовића), а на 47. Бранковом колу које ће трајати од 7. до 17. септембра, у знаку 135. годишњице преноса земних остатака Бранка Радичевића и Беча на Стражилово.
ПРЕДСЕДНИК
Ненад Грујичић