Културиште је кованица настала од именице „култура“ и глагола „иште“. Глагол „иште“ или у преводу са архаичног на савременији говор „тражи“, у српском језику послужио је као суфикс многим именицама. Тако и дан-данас позориште тражи позор, купусиште купус, сметлиште смеће, па ће том логиком и портал Културиште тражити културу.
Простор у медијима, бар овдје на брдовитом нам Балкану, данас је углавном резервисан за политичаре и старлете, читај – оне који завађајући по националној основи скрећу пажњу са суштинских проблема и оне који народу, по цијену тоталног отуђења, пружају лаку забаву.
Наравно, овај портал није замишљен као простор у којем би утјеху тражили политички неписмени људи. Добро нам је позната мисао њемачког књижевника Бертолда Брехта, који каже да је политички неписмена особа „толико глупа да је поносна и буса се у прса говорећи колико мрзи политику“. Тај имбецил не зна, наставља Брехт, да се из његовог политичког незнања рађа проституција, напуштена дјеца, и најгори од свих лопова: лоши политичари…
Међутим, управо ти лоши за нас, а за себе добри политичари су главни кривци што је овдашња медијска сцена толико затрована, да производи виртуелне ратове код политички неписмених.
Та и таква политика код „обичног пука“ ствара слику о општем расулу у области културе. Културе, већ рекосмо, има. „Крије се“ у књигама, позориштима, музејима, галеријама, концертним просторима, па чак и у прстима клинаца што свирају гитару по парковима или у необјављеним рукописима талентоване дјеце која су први пут опчињена стиховима Бодлера или Јесењина…
Многи ентузијасти и радници из области културе, готово свакодневно побијају тезу да је култура на издисају, како је хоће представити они којима смета. Култура као најзначајнији од свих идентитета једног народа, језика и простора, напросто, не издише. Она дише пуним плућима и скрајнута, одбачена и потиснута у илегалу. Жеља за стварањем вриједног и вјеродостојног неукротива је упркос томе што тај и такав рад у медијима има мањи одјек од нерада ријалити звијезде или јаловог министра.
Амбициозно би било рећи да је Културиште основано да исправи све набројано, али за почетак можемо констатовати да ће покушати.
Оно се никако неће бавити дисциплином „пљувања у вис“, јер знамо како то завршава, а уосталом, пљување није дио ни оне основне – културе понашања. Супротно томе, Културиште ће, да поновимо још једном, искати културу.
Овај портал има намјеру да крене из сопственог дворишта (још једна кованица са суфиксом „иште“), те да се бави темама из области културе на подручју града Бањалука, са освртом на регионална и свјетска дешавања. Дакако, када треба конструктивно да критикује, Културиште ће то и чинити, али прије свега ту смо да будемо вјетар у леђа ствараоцима и њиховом раду. Проблеми и потребе умјетника од данас су и наши, бар у оноликој мјери колико проблеме и потребе друштва ти исти умјетници схватају и као своје. За оне чији рад будемо заступали кроз новинске и умјетничке текстове, дакле, вјероваћемо да ово друштво желе учинити бољим. Срећно нам на путу да им будемо подршка и да им се придружимо у чињењу поменутог бољитка.
Милан Ракуљ, уредник Културишта, новембар 2018.
https://kulturiste-portal.com/