Усуђујем се да напишем ову простоту,
ја сам жена која је успјела у животу,
себе скућила,
сама себе прехрањује,
ја сам жена која се не смањује
по потреби свога господара,
нити имам господара,
никоме не морам долијевати ракију
као у оној серији – дедер, наспидер ми –
ја сам жена која своју собу има
у облацима до којих се сама успела,
ја сам жена која је успјела
да за саму себе
и од саме себе
преживим.
И усуђујем се да напишем ову грехоту,
ја сам жена која је успјела у животу,
будале не слуша,
што жели покуша,
свакакве глупости и немогућности снива
ја сам жена
жива
у сваком могућем значењу живљења,
ја сам жена која зна нужност противљења
догађајима и мислима које немају смисла,
ја сам
жена која се није стисла
у мали отисак прста у соцу усред малог
филџана,
и ја сам жена пуна мана
у којима по своме избору
уживам.
И усуђујем се да предочим ту дивоту:
ја сам жена која је успјела у животу,
сама мочвару своје несреће
исушила,
никоме дужна,
никоме пушила,
ни у ком рату била убица или жртва,
ја сам жена која није мртва
која у себи носи свој свјетионик
па га сама по својој вољи
гаси,
и ја сам жена која себе спаси
и потпуно свјесна свог спасења,
и ја сам жена која има неограничена хтијења
у животу,
у пјевању о животу,
у пјевању у постељини,
ја сам жена која себе чини,
сама себи саградила капију
а никоме не мора долијевати ракију, ко у оној серији,
дедер, наспидер ми,
и усуђујем се да кажем ову љепоту,
ја сам жена која је успјела у животу,
своју главу имала,
своју главу бистрила,
и своју памет како хтјела
користила
на све могуће начине,
ја сам жена која не трпи
пљувачине
ни јуначине
који у име неке идеје од прије сувише вијекова кољу,
ја сам жена која има своју вољу
и не допушта да се та воља
избрише,
и кажем, ко у оној серији, дедер, наспидер ми,
кажем
све нас је
више.
9. децембар 2008.