БЕСМРТНИ
Бесмртна су тектонска померања мојих предака.
Осећам њихов обрис у сваком мом кораку,
У сваком мом гесту, у сваком мом даху.
Бесмртне су хегемоније мојих уставних пасуса,
Оне су само за мене и за такве као ја
Имају фразе хатишерифа и значење дечјих песмица.
Бесмртни су генетички oблици нових родових струјања,
Имају страст и комбинаторику вредних спомињања у
Свакој чекаоници и сваког прашњавог ходника.
Бесмртне су грађанске иницијативе
Као да су одувек биле овде
И да су нам наметнули одећу коју никад не би носили,
Да плачемо кад треба да се смејемо и да се смејемо
Кад нас сваки белосветски комесар почасти
Својом епски недотумаченом реториком.
Није бесмртна само та прозаична недореченост,
Зашто свака глупост има велику далекосежност,
Зашто свака болест ума има смртне последице.
ДРУГЕ СТВАРИ
Све је у премишљавању,
И неверовање, и снебивање и немушти језик
Који нас сваки дан укопава у дијалектолошким вртлозима
Све је у мисаоној муњи која кад се зањишемо
Постаје тремор, метаболитички замор
И ономастички ступор.
Све је у непримећивању јутра у животу,
У достављању трагова неспоразума,
У скупљању општег зарека и куњења
Што нас наводе све време
Да се порекнемо, да се одрекнемо.
Моја прошлост су сложене друге стари, маргиналија
Бесполезне пасусе и књижевна достага за једну
Инспирацију коју и на крају свог живота нећу да изрекнем.
Мој садашњи сапутник је страх од фразе и од синонима
Моја лежерност је љутња састављена од простих реченица,
Метафора која је кап у мору неизрецивих мисли.
Цела субординарност граматичке еклектике
Је ода других ствари које су остале без експресије.
ТРЕНУТАК ВРЕМЕНА
Сви се векови векују у једном тренутку,
Тренутак рационалног девичанства
Од које бежимо као од ђавола.
Сви уживљени нонсенси
Приписујемо као недоказану кривицу
Само том тренутку.
Најхрабрије описују у романима и у причама,
А нема храброг читаоца
Који ће своју достагу приписати другим биографијама
Да би спасио своја поколења,
Да би ујединио несуђене
Наследнике његовог епистоларног богатства.
Време се већ отказало целе наше
Менталне кореспонденције и ми добијамо дијареју
На помисли да је цело наше богатство само
Вакуум погрешних закључака.
Овај временски пролаз измерен временским дисторзијама
Већ нас је прескочио и баца нас
У јарак бедне меморије
Ми живимо тренутак масовног истребљења
Рација и одлазимо сваког дана, сваког часа, не би ли
Остало ништа од времена и у нама, ни од нас, за његов тренутак
Да нас егзекутира одмах,
Као гиљотина после Француске револуције
Да би уживали у нашој јадној достаги
После наше вакуумиране револуције.
(из песничке збирке „Мењање прошлости“ у издању ПНВ Публикације, Скопље, 2019)
Препјевао на српски:
Сашо Огненовски.