КАДА ПОЂЕШ
Онда када пођеш
не враћај се више
јер никада више онакве љубави
док добују капи јесење кише
Све оно што некад беше лепо
понеси са собом и слике завичаја
једном када пођеш, помало на слепо
на пут ком не видиш краја
Понеси са собом мирис оних дана
кад чинило се да ће вечно да траје
Заборави на болове од старих рана
и време што узима, а ништа не даје
Не пожели из завичаја љубав стару
јер ће те можда обузети туга
кад спознаш то више није она
већ нека сасвим друга
Не тражи више укусе младости
ни топле зраке јужног сунца
у неким далеким градовима севера
ни онај осећај радости
давно проживеле осећаје срца
ЗБОГОМ ОСТАЈ, ПРОВИНЦИЈСКА ЦЕСТО
Збогом остај, провинцијска цесто
Сви другови моји збогом да сте
У сећању враћаћу вас често
Збогом и ви разигране ласте
Остављам вам младалачке снове
Багремове и ливаде росне
У нови живот нове изазове
Велеградске ноћи заносне
Здраво да сте ви девојке младе
Запамтићу ваша мила лица
И пољупце што од вас украде
Сањалица, песник луталица
ОСВЕТА НАЈГОРИХ ЂАКА
Памет, част и знање врло се цене
У земљи овој из бајке и снова
Ал` ипак можда пустите мене
Да негде другде почнем изнова
Бог више не станује у цркви
У суду одавно нема правде
Воде нас помоћу штапа и мркве
Молим вас за пут одавде
Још на ваздух нису увели намет
Нова елита држи нам дискурс
Земља успешно распродаје памет
Скупштина лагано склизну у циркус
Примитивци одређују укус и моду
До дипломе лако стигла шуша свака
Учени људи пуштени низ воду
Стигла нас освета најгорих ђака
Кад купе диплому узму и титулу
Зашто да шкртаре кад имају чиме
Ко мари за земљу, привреду клонулу
Чврсто се држе за државно виме
Где ли је замро дух побуне
За промене изгледа нестало воље
Нико да притисне дугме узбуне
Убеђују нас биће нам боље
Глупо је, изгледа, бити паметан
Морално је немати морала
Газда је љут и помало сујетан
Флота без мора и адмирала
Мирко Стикић је рођен 1958. године у Лазареву код Зрењанина. Дипломирао је на Економском факултету Универзитета у Београду. Радио је у републичким и покрајинским органима управе у Новом Саду. Објавио три збирке песама „Душа на длану“ (2011),„Корак до сна“ (2012) и „Банатска елегија“(2018) све три у издању Издавачке куће „Прометеј“ из Новог Сада. Објављивао и у периодици и зборницима. Учествовао је и на уметничким колонијама. Награђиван је и похваљиван. Члан је Друштва књижевника Војводине (ДКВ) и Савеза књижевника у отаџбини и расејању (СКОР-а). Живи и ради у Новом Саду.