СТАРИ ДОКТОР
Шта са том жртвом, када данас
проглашавају за побједника онога,
који дуже дише?
Како измјерити лакоћу тежине?
Олакшање лица на лицу смрти?
Шта ће нам човјечност у тренутку
када од људског бића остаје само тијело?
Знао си то, све оно знају такође његова дјеца.
Одговор дрхће а диже се
у грање борове шуме у логору Треблинка.
МОЈА БАКА
Била је то моја бака
нико ме као она није загрлио
да сам губила дах
наравно, данас то знам
доста је пила
и тукла моју маму
није било никог да преузме кућу
међутим мени тада није сметала њезина млохава коса
и њен одсутан, полусуманут поглед,
какав имају животиње нахушкане на смрт
нити сам осјећала како јој базди из устију,
стварно нисам,
када смо заједно играле
у ритму старих валцера са шкрипећег грамофона
говорила ми је:
„Ти си стварно права дама.“
СТАРА УДОВИЦА
Писма ти више не пишем.
И онако си пошту држао
на фрижидеру.
Због чега онда воду кроз решето…
Са мном си,
и када исправљам
криво окачену
слику.
Одавно се не лудирам.
Не гледам у небо,
не рјешавам укрштене ријечи,
не радујем се.
Не шаљем ти неке поруке.
Немам због чега…
Столица преко пута мене
за нашим расклиманим столом
није празна.
На твојој половини још увијек су
мрке мрље
од просуте кафе.
ВРАНЕ
Дани пуни попут презрелих шљива падају на земљу.
Треба то да упамтиш.
И са августовском кишом,
с муњама, које слијећу из облака као ужарени мачеви,
са звијездама, које у свом падању
повезују небо и земљу.
Док вране, које током још дугих дана
на покошеним пољима покрај шуме
неуморно дозивају своју зиму.
Избор и препјев са чешког језика: Петер Кухар
Објављивање омогућило Удружење књижевника Републике Српске.