РИЈЕЧ НАД ДЈЕЧАКОВИМ ГРОБОМ
И уредисмо врлину родитељску за раку ми!
Како се само кочоперио
прије вакта му! Рукама родбини
хрлио и њима сав свијет грлио,
овај наш свијет с којег рано оде!
Како му је само око играло
и околину њиме миловало:
погледом својим, плавим,
сву божију ситнеж је опажао,
прстима хватао
весеља живот,
лебдио небом с ластама и пчелама!
Ни помислио није о паду
у раку ову малу.
Дјечаче невини, миран буди!
Твој сој не може против воље јачег!
О, како само је искрио
у оку твом опасан плам!
Славолуке си сањао,
због њих којешта чинио,
али, ето, жеђ не угаси,
вељу жељу не оствари.
Мудро си користио поклоњено вријеме:
док снијег не би покрио цвијеће
и славуја пјев у сјећање преселио,
док се љето не би од нас олујом опростило.
О, како у грудима отијесни
од псовки неизговорених!
Нит’ побјећи, нит’ остати на паради овој
нит’ вољеном, нит’ омраженом справљеној!
Како скрити срце кошуте?
Никако! Моли се, попут
ненаоружаног испред копљаника,
док се надаш бијегу од немира у срцу
у дјетиње даљине,
свом коњићу дрвеном, лопти крпеној.
Моли се! Да на небу
од пуцњаве и барута смрада далеко
мир свој нађеш.
На позорницу ми дјечака полегосмо,
али он на њој свирати нам неће.
Одвећ глуви за те мелодије ми смо!
Остављамо ти га, земљо зелена,
а у те испраћамо, небо плаво!
Оклопите му срце дјетиње
и спасите зала година непроживљених!
Не дозволите му да огруби!
Нека му груди дишу побожно, меко.
Судбино моћна, владару наш,
што у атељеу свом живот нам вајаш,
нека довијека задржи невини свој лик!
Здравог бијаше тијела а чисте душе,
родитељској сузи неће бити суше!
Земља сад нека покрије разлог за крик!
ГЊЕВ И ЉУБАВ
Ко у гњеву не сагори
за љубав не може знати!
Она је слатког пупа
али горком гњеву је блиска.
Као руже што из трња ничу,
и међ’ њим, без страха, стоје
тако и она из срде љуте
предивна излази.
Ко усхтије руже брати
мора с трном бој бити!
Узбери љубав и учини срцем то,
устреми се на њу само
те сузама што уз понос и ‘раброс’ иду
прегази опасност
и жудње бескрајне жар згасни.
У наручје бачену ружу
борац прави не жели јер
чедо трња на снагу задобит’ хоће!
Тако и ја потражих љубави
небесне зрак
што Земљи појас је
а души огњиште.
Зато цвјетај, ружо, цвјетај!
Цвјетај, љубави оштра трна!
Заискри, муњо, снагом свом,
заблистај, иако од гњева јеси!
Приђи храбро, наоштри оружје,
бори се и одабир направи:
за живот или пак смрт си?
Каролини Хегевиш, 1820.
МАРШ!
Хитро, другови, у бој крените!
Наша срца на Французе дрчне баците,
одбраните храброшћу гнијезда своја,
на Французе пођите, вријеме истиче!
Јуриш, другови! Јуриш, војници!
Јуриш! Нека поклич овај одсудан буде!
Крените сви који слободу иштете,
Бог борбу за њу врлином сматра!
Нека живи Слобода, осјет слатки тај!
За Слободу, браћо, не штедите крв!
Јуриш, другови! Јуриш, војници!
Угасите француског врага бијес!
Нештедимице за Њемачку, светиње наше барјак!
Алавих душмана осујетите намјеру!
Међ’ кости очева нам храбрих
ниједна француска не смије пасти! Урлајте:
Јуриш, другови! Јуриш, војници!
Хладите челик са туђина крвљу!
Здушно урлајте Божије име!
Исмијавајте тиране погане!
Бритким мачевима и копљима
ловите их ноћу и дању!
Јуриш, другови! Јуриш, војници!
У кост, у месо! Наздравље вам лов!
Пуцајте, топови, веселу пјесму своју!
Треперите сабље засљепљујућим сјајем!
У добоше ударајте, нека јечи!
Заставом машите, нека вијори!
Јуриш, другови! Јуриш, војници!
У побједу или у смрт!
ЗА ЛИЛИ
Лати рашири невини цвјетак;
ко га из китице ликом истих
напупијелог нађе и узбере,
освојио је више од сва на свијету злата.
Цвијет Смјерност што га зову,
цијењен је урес дјевојачки;
анђели о њој на небу пјевају
и ријетко којој од ње круну исплету.
Трећи цвјетак, уз ова два,
прибијен густо што је
знан као љубазан крет и опход,
најљепши је у кити благословљен биљ.
Зато пази, дјево, та цвјетића три,
приљежно о њима бригај ти.
С њима старост упознати нећеш
а у Рај сигурно стићи ћеш.
СТИХОВИ ЗА ПАЛЕ
Узносити, човјече, мораш сваки трен
то што над злом на земљи побједу однесе,
што поносно у висине
на анђелским крилима одлети!
Новорођене душе те су,
слободе ради, од земна живота растали се,
не марећи за број и рачун,
с искреном жељом смрти у срет похрлише.
Препјевала са њемачког:
Ирма Мујаковић
Прилагодио:
Милан Милошевић