ОРОШЕНА
Још те видим
Како дрхтуљиш у плавом капуту
Модром као убој под оком
Рударских жена
Орошена месечином
Пуном ражане плеве
И сувог лишћа розетле
Остављеног за друго дељење шећера
Жутог
Који се добија преко Црвеног крста
Тако си и капут добила
А можда је било боље
Да су и њега дрпили они из одбора
Срамота је да се медно саће
Повија у ту пустолину
Од које се не види да си анђео
Рогатица, 14. 02. 2020
ЈАРА
Крчка купус
Свака му се лиска позлатила
Па и она што је крај каце на бетон пала
Цвили багремова гранчица
Ни ћемане јој није двојница
У оку ми медени крмељ успомене
Мирише колено њено
Оне што се разметнула
Бије јара
Да је богдо сукњу
Још за прст навише подигне
Па нек оћоравим
јој
Леб ти пољубим
Ко слеп у вучјој чељусти
Земљани сач у фуруни
Под њеном сукњом
Опрљиле ме све ватре злакушке
Пун сам жара и пепела
Чаура слатког барута
Под чеоним рогом крндеља
Чађавим зеницама у прошлост загледан
Где веје жива плева
И мртва пшеница.
Рогатица, 11. 02. 2020
САМОКОЉ
Несретном
Почео је самокољ,
у мртваји званој Србија
Смрт се одвезала
Дојадило јој да буде крајпуташ
Белег који запишавају пашчад
Стуе
Дрекавци
Чуме
Бог је отворио ковачницу
Клепа ножеве
О јаду се с јаднима забавио
Отешњала нам гробља
Размилиле се утринама
Изанђале мајчине материце
Нема скрасишта ни гуји под прегом
У збеговима
Арлаучемо
Претворени у чопоре
И вукови узмичу
Нема се где
До под крст
И врану на њему.
Бела Земља, 11. 01. 2020
ЖДРАКА
Ранку Јововићу
Ево ти Кума
Брате Витомире
Урихтао се ко да се слика за буквицу
Пуне му очи живог пепела
Де ћеш то Ранко
Питам га
Гледајући док вади
Ребро испод кошуље
Да од њега издеље свиралу
Хоћу у небо да ћурликнем
Вели
Штаћеш у небу
Има места и испод њега
Отуда си дошао
Кад те мајка у леб умесила
Остани овде
Изгледа да ће људи зафалити
Има ли мрака горе
Ко овде међ нама
Вичем
Или си се у ждраку претворио
Ето ти Кума Витомире
Не питај га за браћу
Не стај му на смрт.
Рогатица, 10. 02. 2020
МАЈКА БЕРЕ ГОРГИНА
Није Бог шаровњак
Ил стог сламе
Па да га запалите
И у оџак да се зазида
Био би сноп ждраке
Довољан да осетли
Сва небеса
Није он ко зна одакле
Него одавде
Са наше стране прелаза
И деде Крстине
Седи са комшијом Гавром
Креше му упаљач
Да запали цигар дувана
Обадва кашљуцају од смрада бензина
Подигну руку
Кад џадом прође поштар
Једино пљуну ако однекуд бане
Миливоје милицајац
Од којег се склања и живина
Наш Бог је добар ко Маринко Илић
Из Трлића
Ако се може бити бољи
Тако каже мајка
Док бере горгине
Које ће у цркву понети…
Бела Земља, 29. 01. 2020
Данас су Часне вериге.
Пробудио сам се у свитање. Слави Кум
ПАРА ИЗ ЧЕСНИЦЕ
Отац је Бога
Носио као пару из чеснице
Држао га је у недрима
Шапутао у сред ноћи
Заклињао му се у бусен и камен
У шаку жита и капу ораја
Захваљивао за очи и руке
И Бог њему
Што га чува од циче и мемле
Били су к’о од исте мајке
Ми смо ослушкивали
Као што чине мрави
Жижак
Слова на иконама
И миршљаво цвеће
У стајаћој постељини
Која се простиру пред кума
Ако о слави заноћи
Сви смо хтели
Да имамо бога
Као што је очев
Мајка нам је једном рекла
Хвала богу што имате оца
Једнога дана ће вам бити
Пара из чеснице
Устима ћете га чувати…
Рогатица, 26. 01. 2020
Сутра је Савиндан.
То није дан, као што је среда или субота.
То је њива у недоглед, на којој можеш све да посејеш.
Да на њу доведеш реке, језера, брдо окићено птицама
И јоргованима, као што су они уз Ибар.
И Ибар можеш да запатиш
Па да их је ко златних гујића.
Био сам мали, када је тај Сава долазио нашој кући.
Мајка је натирала тесто за леб,
Док јој шаке не почну светлети ко комади разбијене тегле н
На којима сунце оштри ждраку.
Отац је ложио ватру,
И окретао кромпир у рерни.
Једном сам чуо како каже
К’о измисли овај смедеревац треба му спомен подићи
Увече смо сви седали и јели тај компир
Леб који је мирисао на сунце
Пили водњику и зашећерено вино
Пред Савом се листала нека књига
Без додиривања
Сама од себе
Као што је и све остало било
Од Бога којег је Отац чувао у недрима…