Млади поштар којем је сваки почетак мјесеца уједно био и крај јер знао је да вријеме тече као кроз мали пјешчани сат којим дјеца мјере прање зуба. У њему си свега двије трије минуте. Данас је одлучио да сам себи уручи дневне новине и сједне у крошњи дрвета да прочита најновије вијести.
На насловници угледа огроман натпис: Почео је рат.
Његови су ратовали против оних других и он се осјећао збуњен. Шта се сад очекује од њега? Поштарску униформу замијенио је војном и послали су га у маглу којом је ходао не знјаући ни кад је крај ни шта је крајњи циљ. Од тада је сваки дан читао новине или покоји лист који би долетио до њега јер је сматрао да су ту инструкције за даље дјеловање.
У њима је писало да их мрзи, оне друге, и он их је мрзио. Сутрадан је писало да они њега мрзе и онда је он пуцао јер морао је да се брани да га та мржња потпуно не заслијепи и одведе у још дубљу маглу. Писало је да људи умиру али то њему није било ништа ново јер одувијек су људи умирали али сада је то било некако чешће и бројније. Онда је осјећао тугу и мржња је испарила јер нема он мјеста за толико осјећања, рат је, оскудица, нема ничег превише. Само се вријеме развукло. Дани су постали предуги и нигдје се није назирао крај мјесеца. Кад је сретао оне друге, држао би руке у џеповима јер није знао како да се понаша. Да ли да их грли или убија. У новинама је писало да мора пуцати или их заробити али десило се чудо, он није желио ништа од тога. Па је држао руке у џеповима, тако ће се одбранити од свега. Рат је збуњујући убрзо је схватио поштар и обуче поново своју поштарску униформу. Онда су дошли по њега и вукли за ноге.
Рат захтјева што више руку и ногу.
Опет је обукао војну униформу. Послије су му узели чизме па је остао бос. Убрзо су му узели и ноге.
Рат захтјева што више руку и ногу.
Кад је рат завршен сједио је крај прозора и читао новине. Дан је био прелијеп. У новинама је писало да је готов рат и да мора у шетњу на свијеж зрак. Поштар одлучи да прошета и ужива у сунцу. Нема ни магле. Али новине су лаж. Нема чизме, у мир се не може бос. Нема ни ноге. Не може у шетњу.
Није крај. Нема ни краја.
