Њена нога клизила је између његових стиснутих листова. Иако су сједили за столом који је смјештен на излогу кафића, баш као на неком трону, нико није пролазио. Конобар је монотоно листао спортске канале а у кафићу није било никог. Подне је. То јој је и он рекао опомињујући је да не зна како јој било какав секс пада на памет баш у подне. Подне је најзаузетији дио дана и ова кафа је привилегија. Подне је као нека раскрсница, најбитнији сат у дану, тад узимаш замаха да још доста тога урадиш до четири, сата који обично стоји у дијелу дана када дан већ одмиче и ближи се свом крају. Ето подне је као тридесете године, тад си у пуном замаху. А теби баш у подне пада на памет секс. Она га је гледала и бунцала о томе да је она мала враголаста студентица која је све своје обавезе завршила до подне, сва досадна предавања и вјежбе и сад је спремна да се забавља. Грицкала је палац док се осмијехивала и ноге упорно покушала да завуче између његових стегнутих листова. Играј се, молила је. Буди мој враголасти колега са старије године, причај ми нешто о неким неразумљивим књигама, фасцинирај ме познавањем филозофије и међународног права. Ја ћу се глупаво осмијехивати и грицкањем палца позивати на секс. Ти ћеш назвати цимера и замолити га да прошета. Идемо у твоју собу у студенстки дом. Појешћемо неки сендвич успут. Можемо и овдје у ве цеу кафића, предлагала је. Он је озбиљно гледао око себе па у њу, молио је Бога да је конобар толико незаинтересован или још боље наглув да не чује ове глупости. Узела је прамен косе и заводљиво га увијала међу прстима. Причај ми о неким тешким предметима који си положио из прве и о синоћном бенду који по теби свира аматерски и реци ми да си некада као средњошкоац свирао гитару. Из џепа извади двије карте за вечерашњи концерт и позови ме. Пићемо пиво из флаше и грицкати сјеменке, вратићемо с епред зору и водити љубав, зидови студенстском дома никада неће бити тањи. Ти си шенула, подне је. Имам још двадесетак минута. Молим те, буди мој млади љубавник. Док је конобар прилазио да замијени пепељару она је не примјећујући конобара покушала да му завуче руку међу ноге. Плануо је. Повукао за руку и толико чврсто је држао да је почела запомагати. Конобар се брзо удаљио не схватајући у каквој се ситуацији нашао. Ти си жена од 45 година и већ си поприлично сиједа, код куће те чека ручак који тек треба да скуваш и двоје дјеце, једно да покупиш из вртића а друго из школе. Какви студенти, концерти, пиво и секс. Ти си скренула, тотално. Кога сам ја то оженио! Ионако журим на посао, немој више да ме зовеш на ове сувисле кафе. Само губим вријеме. Видимо се код куће. Окренупо се и отишао а она је остала да сједи у излогу. Студентицу је газила ногама а бол у леђима почео је да савладава. У стаклу су се оцртавали њени сиједи праменови и конобар налакћен на шанк, испуњава спорстке тикете. Игра је привилегија.
