Prelude
It wouldn’t be a good idea
To let him stay.
When they knew each other better –
Not today.
But she put on her new black knickers
Anyway.
Wendy Cope
Увод
Је ли то баш добра идеја
Да га зове да преноћи – шипак.
Можда кад се боље упознају
Нипошто вечерас пак.
Али обукла је нове црне гаћице
Нек иде живот ипак.
Венди Коуп (превео М. Б.)
***
Пронашао сам ову пјесмицу у антологији Making Love to Marilyn Monroe с поднасловом The Faber Book of Blue Verse коју је уредио Џон Витворт и која је објављена 1990. године у наклади издавачке куће Faber and Faber. Ријеч је о антологији поезије отворено сексуалне тематике. У антологији се налазе и пјесме преведене на енглески и пјесме изворно написане на енглеском. Летимичан поглед на садржај открива импресиван списак имена: од Катула, Петронија, Пјетра Аретина, Чосера, Џона Дона и Роберта Барнса до Кавафија, Томаса Хардија, Езре Паунда, Т. С. Елиота, В. Х. Оудена и Шимуса Хинија.
Венди Коуп (рођена 1945. године) је једна од двије-три живе енглеске пјесникиње што су истовремено и признате као живући класици и чије дјело допире даље од академских забрана. У вријеме док ово пишем (први су дани 2018. године), културне рубрике озбиљних енглеских новина и магазина најављују шта је оно најбоље што читаоци могу да очекују да ће бити објављено у наредних 12 мјесеци. У мору привлачних наслова међу којима је нови роман Џулијана Барнса, нове књиге есеја Зади Смит и Мартина Амиса, посљедња књига Ларкинове преписке, други том биографије Сола Белоуа, и тако даље, и тако даље, само је једна књига поезије: Анегдотални доказ Венди Коуп.
Ова пјесникиња је досад објавила само четири књиге; дебитовала је пребацивши четрдесету годину живота, тачније 1986, књигом Правећи какао за Кингслија Амиса, па су услиједиле Озбиљне бриге (1992), Ако не знам (2001) те Породичне вриједности (2011). Танушност опуса обрнутно је пропорционална с његовим утицајем.
Нико као Венди Коуп не пише љубавну поезију из женске перспективе, а у времену након што сексуална револуција не само што се десила, него је њена револуционарност скоро и заборављена. Из њене перспективе у артефактима популарне културе каква је, рецимо, серија Секс и град нема ничег субверзивног. Свијет је какав јест, ваља нам га само описати.
Пјесник Јаромил, главни протагонист Кундериног романа Живот је другдје, пропустиће најузбудљивију еротску прилику свог младог живота само јер га је срамота доњег рубља које носи. Протагонисткиња пјесме Увод коју потписује Венди Коуп је у дијаметрално супротној ситуацији. Она нешто посебно и не жуди за инстантном сексуалном реализацијом са типом кога тек однедавно виђа. Обукла је, међутим, нове црне гаћице, па кад се већ толико потрудила, грехота је да их тип не види. А кад их већ види, онда ће ствари да саме крену својим током…
Овај контраст с Кундериним Јаромилом је вишеслојнији него што на први поглед изгледа. Сам Кундера од Јаромила прави карикатуру пјесника из перспективе “биједних малих источноевропских земаља“. То је онај тип пјесника којима се руга Гомбровиц у свом фамозном памфлету. (“У чистој стихованој поезији замара прекомерност: прекомерност поезије, прекомерност поетских речи, прекомерност метафора, прекомерност сублимације, најзад кондензације и очишћености од свих антипоетских елемената, што песме чини сличним хемијском производу.“)
Венди Коуп поезију доживљава посве друкчије. У њеном поетском исказу нема претјеране свечаности. Језик и ритам су практично колоквијални. Кључ је у стилској елеганцији и духовитости.
Није случајно неко прозвао Венди Коуп “Тенисоном епохе млазних авиона“. Осјећање свијета је постромантичарско, а језик је уроњен у дух властитог времена. Форма је истовремено строга и разбарушена.
У овој секстини римују се парни стихови: други, четврти и шести. Шема је ABCBDB. То је испоштовано и у преводу.
Елеганција енглеског језика често је у могућности да се у једној јединој ријечи сажме толико тога. Anyway би могла бити парадигма такве ријечи. У овој пјесми то Anyway стаје, чини ми се, прилично тачно у “Нек иде живот ипак“.
Нек иде живот. Тако се каже кад си чврсто одлучио да дођеш кући до поноћи и да не попијеш више од три пива, а онда у пет до дванаест наручујеш пето. Једно су планови што се унапријед праве, а друго је стварност конкретне ситуације. Нешто слично је и тема ове пјесме.