Ако ипак
Мислих: дружицо моја, мила,
покушајмо и сад опстати
кад зверска ратна игра дивља.
Кад се све губи и нестаје
задржи ме за прошлост или сведока
као чудо или кајање.
У време бекства, пропада,
мислих: задржи ме дружицо мила
као Прошлост што обећава.
Избоден сам, ал’ задржи ме,
мене крвавог, укоченог,
макар као јучерашње биће.
Грлиш ме још, дружицо моја, мила?
Јао мени, сто пута јао,
крвава је та несвестица.
Али ако одем, ти ми суди,
јер ме је олуја с тобом спојила
и ти ми држиш судбу у руци.
Јастребов пир на шушњу
Крећемо. У Јесен журимо,
Кликћући, плачући кружимо,
Два јастреба уморна крила.
Лето нове пљачкаше има,
Хује нова јастребова крила,
Страсне љубавне битке бесне.
Из Лета прогнано, полећемо,
Негде у Јесен слећемо,
накострешено, заљубљено.
Наш последњи пир сад славимо:
Канџама једно другог ранимо
И на влажан шушањ падамо.
Хвала Ти, хвала, хвала
Сунчевих је зрака шум, што чујем
У устима топи се твоје име,
Очи гледају свете громове,
Господе мој, господе, господе,
Буновна душа све ми призна јуче:
Ти беше увек у свему свуда.
У сретним мојим трагањима,
У нежним додирима,
У оштрим, тужним погледима.
Данас хвалим трен, у коме беше ти,
Где мој живот испуњен осетих,
И где су олтари рушени, дизани.
Захваљујем за постељу ми дату,
Хвала Теби на првом плачу,
Хвала за сломљена срца мајку,
За моје грешке и моју младост,
Хвала за сумњу, за веру,
За пољубац и болест,
Хвала што дуговао нисам ником,
За све Теби само, ником другом.
Сунчевих је зрака шум, што чујем,
У устима топи се твоје име,
Очи гледају свете громове,
Господе мој, господе, господе,
Лакнуло души, јер признаје јасно,
Ти живот, бол, пољубац, радост би,
Што и смрт бићеш, захваљујем Ти.
Ни потомак, ни сретан предак
Ни потомак, ни сретан предак,
Ни познаник, ни рођак,
Нисам ја ничији,
Нисам ја ничији.
Ја сам што и човек сваки: величанство,
Северни Пол, тајна, прогнанство,
Варљива, далека светлост,
Варљива, далека светлост.
Али, авај, ја не умем тако остати,
Волео бих себе представити
Погледима да ме виде,
Погледима да ме виде.
Све је зато: патња, стих:
Да сам вољен волео бих
И нечији кад бих био,
Нечији кад бих био.
Препјевао са мађарског:
Фехер Илеш