Габријел Шеанотегиј: ГАЗДА (избор)

Габријел Шеанотегиј: ГАЗДА (избор)

БУБЕ

У цвијећу и воћу,
На грању и лишћу.

У коријену, у сјеменима,
У стаблима.

У кори, у постељи,
У гљивама и на тлу.

Под камењем, у јамама,
У гнијездима.

У псима, у кравама,
У води, у паучини.

И у свијетлу свјетиљки.

ЛИЧНИ ДНЕВНИК ФИЗИЧАРА У ОПСЕРВАТОРИЈИ ПЈЕР ОЖЕ У МАЛАРИВЕУ

Данас дажди
Кафу сам пио, меланхоличан,
Дажд космичких луча
мислио сам на Лорену,
резултат је био изненађујућ,
о томе, гдје би био сад,
неочекиван. Колеге, помислих у том трену,
међутим, кад сам пио кафу, помислио сам
готово би честитали, да су се одлучили
да Лорена није име града, за којег не знам;
доћи овамо, а не у хардноски сударач,
добро, она је нечег таквог, за чега још не знам,
у Велики Божији Строј, у ту скаламерију, која
тако веома не знам, да сам се заправо сад сјетио, да
нас приближава жељи, да изградимо силу, произведемо
је Лорена Лотарингија, покрајина, не град;
силу, коју још не можемо познати;
она би стварно могла бити покрајина,
уистину, колеге су готово мислиле,
то јесте, покрајина мене, онога, којег мислим,
да је ствар у томе, можемо ли видјети силу,
онога, које себи представљам као свијет-изван-мене,
то јесте, можемо ли је измјерити, као што радимо овдје у Опсерваторијуму;
свега, у чему се желим растопити, кад циљ је тамо,
не желим бити бог, рад сам га упознати,
Лорена.

ОБЛИКОВАЊЕ ЈАМЕ

Могуће је,
да се у плексусу
у неравномјерним интервалима
обликује јама.
Ако је кречњаста,
онда је настала филтрацијом;
вода продире, прониче, изједа
душу
и коначно
кроз филтрацију
у плексусу створи шупљину.
Такође може настати на бруталнији начин,
силније, као јама из лаве:
плексус се сакрије са моћним осјећајем
ужасним, несношљивим,
вањски плашт разливеног се ускоро охлади
и обликује вулкански ток — цијев — која врућој лави омогући,
да још најприје тече, док се ствар коначно не закључи;
потом се плексус охлади, све се охлади.
Да ли је јама већ створена?
Да ли ће се у таквој јами нешто сачувати?
— питају се они, који истражују дух продртих људи.
Шта сачувати, да ли би продор чему служио?
— питам се ја, изнемогао од болести.

О ЦЕРЕБРАЛНОМ ОРГАНУ

У Русији
су љета 1924.
кад је умро Лењин
Руси
позвали два њемачка неуропатолога
да Лењинов мозак изрежу
на кришке.

На једну, на двије, на три, на хиљаду:
први су пут покушали
са обдукцијом
открити нешто, што би упућивало
на посебну способност.

У Сједињеним Државама Америке
је др Харви
љета 1955.
Ајнштајнов мозак изрезао
на 240 комада, или на 170,
и подијелио их је
међу 240 научника, или међу 170
да би открио
тајну генијалности.

Величина овог или оног,
прекинута веза,
или нешто са глијалним ћелијама

Једног од тих 240, или 170,
у напомени под цртом
првог штампаног издања
његовог задњег дјела:
“Постоји само лудост
и дозвола
дата самом себи,
да у њу ступимо.”

Препјевао са словеначког:
Милош Пуђа

Оставите коментар

Ваша имејл адреса неће бити објављена Потребна поља су означена *