Празна улица без људи. Сиво-љубичасте приземне куће, без међупростора, као да је низ кућа био једно огромно здање. Из димњака излази зеленкасто-жути дим, мало на страну зато што дува ветар (не јако).
Две громаде нам се полако приближавају на бетонском путу, не знамо шта су, видимо тек толико да је једна доста већа од друге. Слика се полако приближава. Ситна, смежурана старица са црном марамом око главе вуче запрегу, тимун држи под пазухом, запрега је стара сељачка, пред таквом бисмо обично замислили волове или велике бизоне. Старица под несносним напором али полако, у равномерном темпу вуче запрегу коју су претрпали са незамисливо много свакојаких предмета. Предмете прекрива и штити огромна церада, церада је чворовима причвршћена за запрегу, можемо да претпоставимо да су посао извршиле руке стручњака. Понегде је церада избочена. Старица полако, равномерним темпом тегли запрегу. Из овог спорог, равномерног темпа можемо да закључимо да постоји озбиљнији разлог овом упорном напору и непоколебљивој издржљивости, који је и приморао да вуче запрегу. Дакле, потресан је тај, за сад непознат разлог, а не призор људског лица искривљеног од напора, свега, треба да се одрекнемо свих тривијалних метода представљања доказа о тежини овог задатка (гримасе, спотицање, зној, дахтање и др.)
Затим видимо огромну и запрепашћујућу површину саме запреге, тимун и ситну старицу са црном марамом око главе. Затим видимо стражњи део запреге, два задња точка полако шкрипе, равномерно се окрећу а запрега се креће преко површине по којој је посут жути туцаник. Тежина притиска точкове до пода, али запрега се исто онако полако, равномерно креће као малочас на бетонском путу. Затим запрега стаје.
На игралишту смо. Непомичне љуљашке причвршћене су за шипке офарбане у црвено, песак је ограђен четвртастим бетонским зидићем. Клупе офарбане у црвено, зашрафљење на бетонске стубове. Шест или седам огољених стабала. Између дрвећа, љуљашки и песка простор четвртастог облика, покривен туцаником, на њему стоји запрега, заузима две трећине простора.
Старица, као неко ко добро управља својом снагом, приања на посао покретима који се чине спорим, одвезује цераду и канапе који су причвршћени за терет, канапе веже у чворове, а те чворове пажљиво ставља поред запреге. Затим опрезно свлачи цераду, терет не видимо, слаже цераду и ставља је на под, поред чворова. Старица стаје на степеник, пење се на врх терета. Не видимо терет, а ни старицу. Видимо само онај део простора посут туцаником, онај који је запрега оставила слободним, поред запреге канапе и савијену цераду.
Чујемо оштар тресак, старомодан месингани кревет слеће на туцаник. Жице су му зарђале, искрзане. У једном фијуку попут авиона бомбардера у једној линији, слетели су бели голубови на површину, црвеним кљуновима почели су да черупају кревет. Прождрали су га за пар минута, гледали су горе ка запрези у ишчекивању. (Ми не видимо ни старицу, ни терет). Стари, огроман ормар од ораховог дрвета слеће на туцаник. Голубови су полетели, да би затим забијали своје црвене кљунове у ормар. Звукови кљуцкања кљуновима о ормар била су попут цепања секиром. Голубови један другог гурају, прождиру ормар, кљунове забијају један другом у крила и гушу. Прождрали су ормар. Гледају ка горе, жуде непомично. Следећи предмети слећу са запреге:
Кухињски сто прекривен избледелом мушемом у цветном дезену,
Цедиљка
Тигањ за палачинке
Кутлача
Рендаљка за купус
Ножеви
Виљушке
Кашике
Млин за мак
Сланик
Држач за бибер
Држач за шећер
Држач за паприку
Држач за семенке кима
Компоти
Дуње
Јастуци
Чаршави
Будилник
Лопата за болеснике
Ноша
Оџак са гнездом роде
Кровна конструкција
Црепови, тегле
Оквири врата и прозора
Даске за ограду
Мушкатла у саксији
Избледело мушко одело
Женска подсукња
Хеклани прекривач
Бабске гаће
Телевизор
Лопата за угаљ
Венац паприке црвене трешње
Негована спомен-плоча, на чијем крсту се налазила избледела слика бркатог мушкарца
Бела венчаница
Пољски ве-це
Радио-апарат
Изношене мушке и женске ципеле
Уоквирена слика која приказује младића и девојку. Младић и девојка са ригидним осмехом стоје поред аутомобила.
На крају
сама старица пада међу голубове. Голубови су се усковитлали, затим растржу и прождриру старицу. Затим прождиру омчу, цераду, а на крају транжирају и прождиру запрегу. Голубови клепетом крила одлећу.
Затим
се на игралишту појављују деца једнако обучена, држе се за канап, крај канапа држи мршава жена са наочарима. Полако разгледа игралиште, тапше. Деца пуштају канап, полако, дисциплиновано почињу да се љуљају, играју у песку и лоптају. Жена са наочарима седа на клупу, из торбе извлачи кесу, баца кукуруз на туцаник. Чује се клепет авионских крила. Голубови са белим и црвеним кљуном облећу површину посуту туцаником, прождиру куркуруз. Жена са наочарима се благо насмејала, посеже у кесу и баца кукуруз међу беле голубове.
Превела са мађарског:
Мина Мастиловић