ЗАСТАВЕ У ПРВОМ ПЛАНУ
Чврста рука, стиснута пест,
сваког нам дана утоле глад.
Чврста рука, стиснута пест,
недељом имамо излаз у град.
Увече бирамо шах или књиге,
каткад је избор чак и већи.
Други имају теже бриге,
Чак ни ракију не смеју пећи.
У паузама играмо реми,
чита се стрип до задњих страна.
Другде су, чујем, већи проблеми,
нема се меса сваког дана.
Чврста рука, стиснута пест,
сваког нам дана утоле глад.
Чврста рука, стиснута пест,
недељом имамо излаз у град.
Дани нам пуни промена теку:
купаће гаће – па у реку,
или у цивил – па хајд по женку,
у униформе – па смо у тенку.
Сналазимо се иначе вешто,
опрезно пазимо да смо у току,
да неко случајно не каже нешто,
да ништа не промакне нашем оку.
Чврста рука, стиснута пест,
сваког нам дана утоле глад.
Чврста рука, стиснута пест,
недељом имамо излаз у град.
Уопште, има шта да се бира;
чувамо поредак десетине,
гледамо спретност командира
и понос оних што кроте мине.
Или гледамо олимпијаду,
која је сад у Авганистану,
озбиљног вођу на екрану,
и заставе у првом плану.
Чврста рука, стиснута пест,
сваког нам дана утоле глад.
Чврста рука, стиснута пест,
недељом имамо излаз у град.
Душан Жиберина / Перо Ловшин (I)