УСПОСТАВЉАЊЕ КЛИНИЧКЕ СЛИКЕ
Сазнала сам где се налазе сви кључеви света, али ми
то место више није доступно; уместо тога, остала сам
сама са новчићима поноса и извесном смртношћу.
Мислим да би требало да знаш да у успостављање
клиничке слике улази и начин на који ходаш; сем тога:
прсти, вечито мирисни на свеже месо, скоро као
месареви, а викендима неми и беспомоћни попут
извађене шкољке.
Да ли се некад питаш каква бих била да није
ове вечере за столом да није
свег беса који смо пустили
да се разбокори у земљи
као прва гробна места
све је то
на мени оставило трага
ЈУТРО СЛАВИ ВЛАСТИТИ ПРАЗНИК
јутро слави властити празник
сунце неразумљиво
и упорно трепери
очи га доживљавају попут
ласерског убода
пошле смо на гробље
мајку гризе савест
већ седам месеци није отишла
док пуни стару пластичну
флашу водом с гробљанске чесме
понавља: „најјаднији је онај
који је умро. најјаднији је онај
кога више нема.“
бака, која је била хемичар
и говорила да лекови којима је
истекао рок не могу нашкодити
већ да им је само дејство
смањено, сасвим сигурно
би се сложила
можда су то чак
и биле њене речи
у поређењу са бакином
уравнотеженом љубављу
моје срце је лабораторијски техничар
са тремором у рукама
шетам парком и шутирам
крупне, масне кестенове
сваки ударац лансира
стотину нових
малих узнемирености
подземног света
да, као мала сам исто
шутирала кестенове
али данас сам у цркви
тражила фреску апостола
с његовим именом
не знам зашто
можда у покушају да се молим
неком нејасном богу
који и није бог
чудне паралеле
и случајности оптерећују
бићу боље, кажу,
можда за три године
или колико је већ потребно
да вирус напусти организам
ФАНТОМСКИ БОЛОВИ
Фантомски болови су овог лета
свакодневно шетали по белини унутрашњег меса
Осетила сам бес кад сам видела да моја мајка
спава у спаваћици у којој је умрла њена мајка
коју је сашила њена мајка
Верујем да се смрт преноси врло
перфидно и суптилно, на пример: додиром тканине
Шетња је увек добар подстрек за размишљање о
збуњујућим почецима:
Док ходам планинским путевима схватам
да свака тачка на планети
мора макар једном у току дана бити осунчана
А само сам хтела да уживам у лепом дану
Као љубавници
Једно у другоме
ЕХО ОДЛАСКА
Иако се више никад нећемо видети,
сваки дан се крећемо истим улицама
и прелазимо исти број корака.
Умијем се на градској чесми,
руке обришем о панталоне,
авион расече небо попут кројачких маказа.
На вратима видим скраћеницу med.
помишљам на Медитеран, не на медицински.
О Француској револуцији сазнајем више
од дечака који се у парку с другом
преслишава пред контролни
него у школи на часовима историје.
Улични продавац ружа упозорава ме
на опасност трња: саветује дупли омот.
У четири већ ће пасти мрак
Кажем себи
нећеш чути оно што очекујеш
нећеш добити оно што желиш
иди кући
одустани
НА АУТОПУТУ БЕОГРАД-НОВИ САД II
Оног дана када сам највероватније избегла смрт
на аутопуту Београд – Нови Сад
Читала сам на телефону неки текст о апсолутном слуху
Кад се хауба аутомобила отворила и размрскала стакло шофершајбне
Морали смо да прескачемо банкину
Стајали на ветрометини изнад Дунава на висини довољно великој да сигурно
паднемо
Да се све сажме у једно пространство
Запљускују ме златне јесење боје и облици изузетне оштрине
Пејзаж ми личи на неначету таблу кафетина
Испод моста прасићи и овце гнезде се у својим брлозима
Пас се врти око своје осе као дервиш
Ни не слуте несрећу која се одиграва изнад њихових глава
Мајка је то правдала сутрашњим Аранђеловданом
„Михајло нас је спасио“, каже