Ми смо културан народ. Код нас нема псовки све док дијете не проговори.
Напокон смо се окренули Истоку. Кинеска роба, руски гас, турске серије, литвански банкари… Боже, шта све свијет ради против нас.
У три смјене код нас раде само криминалци, семафори и лежећи полицајци.
Тамо гдје нема ништа, има нас. Тамо гдје има нас, има свашта!
Све ми је у минусу, осим диоптрије.
Свака част Богу! Он се први сјетио да је народ – стадо.
Само у једној државици је могуће да отац Србин има сина Црногорца.
Руке обавезно перем прије сваког јела. Значи сваки други дан.
Републику Српску и Федерацију веже БиХ (биједа и хаос).
БиХ је велика тајна. Свијет не зна какве све будале у њој живе.
Прошли систем је крив за све. Научио ме да једем три пута дневно, а не једном у три дана.
Поново читам Андрића. Мислим да ме он није довољно – разумио.
Пензија ми је толика да могу гладовати тачно онолико колико мјесец има дана.
Није ово капитализам, још мање социјализам, а најмање демократија. Од свега смо узели оно најгоре.
Није најгоре што пијем. Горе је што немам шта.
Некада смо у ово вријеме трошили 13. плату, а данас 13. годину!
Некада сам плату распоређивао на тридесет дана. Данас на 12 – мјесеци.
Наши политичари су способнији од њемачких. Њемачки су од двије државе направили једну – снажну, а наши од једне јаке – шест нејаких.
Нису сви политичари лопови. Има и криминалаца.
Он је сналажљив политичар. Има више у странци и банци, него у глави.
Наши политичари имају сличности са дактилографима. Раде искључиво по нечијем диктату!
Наш радник не може да буде лопов. Нема више шта да украде.
Најприје ме ухватила носталгија, па онда ракија. А иза поноћи – и полиција.
Највише незнаних јунака и ветерана, лежи на каучу испред ТВ екрана.
Код нас узлазном линијом једино иду – планинари.
Код нас је немогућа тајна вечера. Све што имамо, поједемо прије подне.
Код нас више нема редова за бензин, али има за бенседин.
До пописа становништва је напокон морало доћи. Да се види ко ће отплаћивати државне кредите.
Шта вриједи попис становништва, када се никада неће знати колико у лоповској држави има – лопова.
Наши пописивачи су као историчари. Дијеле се на оне који биљеже оно што очима виде, и на оне који пишу како им појединци издиктирају.
Када наш човјек оде у политичаре, не враћа се међу људе!
Истина је у вину, зато што је лаж у животу!
Знају они како се то ради. Све што су обећали народу, узели су себи.
Зна ли Сунце да се у њега не може гледати? Зна ли Земља да је округла? Зна ли Мјесец да је код нас мрак? Док схватиш да су те преварили, њима прође мандат.
Ватрогасци и наша Влада раде исти посао. Гасе предузећа.
Директор је велики љубитељ природе. У фирми је „расадио” цијело породично стабло.
Да Достојевски живи у данашње вријеме двоумио би се из ког народа да изабере идиота.
Газда ме редовно плаћа. За десет година добио сам – десет плата.
Времена се брзо мијењају. Прије педесет година више од половине народа је било неписмено, а данас – незапослено.
Земљишни мафијаши су највеће патриоте. Милионима доказују колико воле земљу.
Ћириличне табле одмах скидају. А да виде објешеног Србина, нико му не би пришао.
Приближавам се седамдесетој. Ех, кад бих могао да се вратим у осамдесете или деведесете (прошлог вијека).
Свако вече грлим ближњег свог. Даљински управљач.
Свима буде боље кад се врате од доктора. Једино мени буде горе, јер увијек останем без сто евра.
И ја сам дио потрошачког друштва. Трошим живце.
Између жене и мене на снази је закон понуде и потражње. Нити она нуди, нити ја тражим.
Његова жена је заслужила специјални статус. Већ дуго има паралелне везе.
Данас сам на фудбалској утакмици имао три промашаја и један погодак – у прозор.
Кад сам оцу саопштио да сутра има родитељски, њему је пао притисак. А кад чује моје оцјене, пашће – у несвијест.
Мој тата је био командир специјалне јединице, а сада се љути што сам ја власник неколико јединица.
Од свих предмета у школи, најдраже ми је школско звоно.
Пензија је татина, плата је мамина, а два џепарца су моја.
Одлучио сам да загријем столицу па сам је ставио на шпорет.
С посебном пажњом пратим оно што професорица излаже на часу. И кољена и груди.
Фудбалери наше репрезентације су прецизни. Пет пута су кренули тачно са центра.
Увијек одиграмо боље друго полувремијеме. Предложићемо противнику да, умјесто првог, одиграмо два друга полувремена.
Легла ми је пензија. Легао сам и ја, па ми се не диже.
Треба дочекати да умреш од мале пензије. Послије се лакше дише!
Афоризми су преузети из трећег броја Бокатиног дијака.