ВАТАН
у сеоску школу
дошао је млади учитељ из јеревана
да дјецу подучи љубави за родну груду
учитељ има његоване руке
и мекан глас
зна многе датуме и многа имена
али не зна да родна груда
умије ритнути копитом
и убости роговима
нити зна како неподношљиво
она цвили и скичи
када је кољете
ЛИЈЕК
када су оца издале ноге
пао је у постељу
од дугог лежања
тијело су му прекрили чиреви
болнији од саме болести
умјесто медицином лијечили су га
мехлемима и враџбинама
јер мој је отац азер
и није ред да се у болести
од свог народа разликује
ТАЧНО ВРИЈЕМЕ
моја је земља
згрбљени камени сат
који никад не показује тачно вријеме
јер га навијају
по звоницима и сахат-кулама
москве и лондона и стамбола и техерана
кад би му престали
механизам подмазивати крвљу
тај би се сат коначно зауставио
показујући
тачно вријеме
барем два пута свакога дана
МИНАРЕТ
моја мати
ниска је и здепаста
но поглед има
витак и висок
и још оштар
као минарет
њиме далеко види
све до моје будућности
зато су очи моје мајке
благе и тужне
ДАН
било ми је тек четрнаест година
када су ме отац и брат повели
у хајку на вукове
и дали ми стару пушку
која је затајила
али ни тада се нисам уплашио
као када упитах своје ђаке
каква је наша домовина
а вижљасти хоџин син рахиб одговори
наша је домовина
сунчана и варљива
као прољећни дан
дужи од оног јуче
и краћи од оног сутра
Приредио: Елис Бекташ