САМО ЖЕЛИМ НЕКОГ ДА РАСКЛОПИМО ТРАКТОР МОГ ОЦА У ТИШИНИ
ја сам шмекер-девојка
имам перорез у џепу
и жице у брусхалтеру
стављала сам срце под хипотеку
хтела да градимо дом
сад нисам сигурна
да ли ме је ико од тих људи волео
али пустила сам прошлост да то и остане
ја се, тата, прва пробијам кроз снег
и цветам, као кукурек
бирала сам храну, устајала касно
нема од таквих ништа, говорио си
а знаш каква ћу ја, тата, бити жена
јака као шифре на имејлу
нећу се шминкати, хранићу се здраво
на мом челу писаће органик
ноћу ћу ходати сама
бићу девојка-хајдучка трава
онаква какву никад не би оженио
опстаћу кад громови ударају
у трафо-станице. кад спикер говори
не излазите без преке потребе
а пензионери ломе кукове на тротоару
сама сам, тата, јер ја сам љутић-девојка
мелем, ако ме прислониш на кожу
а кад ме држиш предуго отварам ране
ја сам свеже биље, тата, и суво сам биље
на тавану које чека да приставиш чај
само никад нисам осетила да сам
мајчина или твоја душица
али, опростила сам
трактор је стартовао у зору и враћао се
кад падне мрак
није време
за мене су напорно радили моји родитељи
САМО ПРОВЕРАВАМ
немој да се радујеш
не размишљам о теби
само проверавам
може ли поезија
још увек да ме узбуди
КРТИЧЊАК
налазили смо виљушке
закопане у кукурузишту
све ће им се вратити
деда је понављао
нешто није како треба
осећала сам при удару белутка
о стакло прозора у ноћи
нико ми ништа није причао
мама је сарме пунила тајнама
затицали смо кочеве за припињање крава
побијене наопако
три дана није било млека ни за белу кафу
неко је долазио на наше пашњаке
пре извођења крава
закопавао мућак поред капије
пас је режао
а ми мислили да лаје на лисице
такво је ово село
осећаш његове очи на кожи
овде се тргује крилима слепог миша
и гине испред продавнице
деда ме је научио кад сам порасла
страни предмет
закопаш пред зору у кртичњак
чим сунце гране
почне да тутњи по комшилуку
никад нисмо остајали дужни
нема се ту шта говорити
У НАДНИЦИ
Вода се цеди низ памучне рукаве препланулих магараца.
Миришу Цигани.
Опет су пале ракете на појас Газе.
Пола сата паузе за доручак.
Откупна цена се не зна, знају само да је ниска.
Јерусалим је обећани град.
У подне пауза за кафу.
Срушио се танзанијски авион.
Нико не зна где је та Танзанија.
Да знају, не би били окружени златом.
Ручак.
Неко бере за надоградњу,
Неко за цигару и гајбу пива.
Ждребад за чоколаду.
Вага
У очима нерадника нетачна.
Трактор
39 коња без возача.
Цедуља.
Вечера у шупи.
Војнички кревети на спрат.
Купање у сопственом зноју.
Чаша ракије.
Сан који се не остварује.