ГОДИНЕ КРИЗЕ
Перл
не престаје да једе;
жели да ужива у животу!
Ти професори
све погрешно схватају:
након преједања јављао се осећај задовољства
јер се просто плашила
суочавања са светом, његовом лаком
равнодушношћу
која је генерацијама затупљивала
њен народ
религијом и
коцкарским дуговима. (Наравно,
мајка је била оличење доброте
али је више волела
тату.)
Перл се загрцнула
од смеха.
Перл свуда
слинави. Кад је била
мала, лизала је неокречене зидове;
јела је земљу због недостатка минерала.
Сада баш
ужива и килограми се
лепе за њу попут
шкољки.
Блиста.
О, каква
сићушна стопала! Стропоштава се
низ степенице. Столица пуца.
Највећа ципела за бебе
јој је таман. Перл се смеје
кад се тата шали: Зашто
не пустиш да ти израсту стопала?
Мајка их назива
ђавољим папцима.
Брат
Не
обраћа пажњу.
Бави се
Паметнијим Стварима; не примећује.
Она му даје део своје
свињске коленице, нуди га
заслађеним јамом. Пара
џемпере које су изгризли пацови, од њих
прави чарапе. У гладним годинама
облаже му ципеле
новинама. (Најважнија
ствар је, да не
изостајеш из школе.)
Говори му
да је то сада модерно.
Он се никад не насмеје.
Чита. Не дозвољава
јој да уђе у собу.
Перл размишља
како се никад неће удавати –
мада би
желела да има
дете.
ДОМАЋИ ЗАДАТАК
„Црња и песма
неодвојиви су једно од другог.
Ако је његова музика примитивна
и ако је највећим делом
чувствена, она просто
пружа
задовољство, својство
које снажно прожима
цело
његово биће. Заправо,
његов осећај за ритам
и мелодију, његово
детињасто веровање
у снове…”
Чиста глупост,
он ће изабрати хемију,
најегзактнију науку.
У школи кад га наставник
буде терао да предводи
хорско певање,
све време ће кашљати.
Више воли
колоне са бројевима, ствари
разложене до најситнијих честица.
Више воли
прозирну и нехајну капљицу
течности из пипете
у стакленој лабораторијској чаши.
„Црња спонтано
пљеска рукама; стопала му
се непрестано крећу у жељном
ишчекивању бубња…”
Највише би
желео да проучава
хемијски састав звезда.
ПРВА КЊИГА
Отворите је.
Слободно, не уједа.
Па… можда мало.
Више као неко боцкање. Пецкање.
Прија, заиста.
Погледајте, не престаје да се отвара.
Можда се стрмоглавите.
Наравно, сваки почетак је тежак;
сећате се како су вас учили да користите
виљушку и нож? Навалите:
Нећете никад стићи до краја.
Није да је смак света –
осим оног који мислите
да познајете.
ЛУМПОВАЊЕ
Огледало
у ходнику се црвени.
Перл
се кикоће: Лепа
као свеже офарбан
амбар. Поправља
наборе.
Пошто је сазнала
да би мушкарци пре умрли
него се изгладњивали,
задовољна је
собом.
Желела би да покаже
свом брату
шта значи бити
преплашен
светом или
бити део тог света – али
он размишља о другим стварима.
Што је разумљиво. Што је
Онако Како И Треба Да Буде.
Пустите дечака да стаса у мушкарца
како зна и уме.
Препјевала:
Јелена Мандић
Објављивање омогућио издавач ИМПРИМАТУР.