Шоле Волпи: СВЕТ ИПАК ПРИПАДА МУШКАРЦИМА
Ја сам жена. Једноставно речено.
Гледати у мене је грех –
морам да будем покривена.
Чути мој глас је искушење
коме морате да се одупрете.
Злочин је да мислим
и зато ми је забрањено да се школујем.
Треба све да истрпим
и тихо умрем, без поговора.
Тек тада ћу бити примљена у царство небеско
где ћу гола лежати на мраморном облаку
хранити праведне мушкарце сочним грожђем
точити им вино из златних бокала
и шапутати им љубавне песме.
МЕСАРА
Ајша је убијена
у месари свога оца.
Имала је двадесет четири године, невина,
имала је мачку која се звала Хана.
Мушкарци са црним марамама, крупних тамних очију
у којима није било ни трунке милости,
тражили су њеног брата.
А има ли бољег места
за крвопролиће од месаре
где се крв ионако размазује
по пултовима, белим кецељама,
продаје се у дугачким црвеним кобасицама.
Граназ Моусави: МАСКИРНЕ УНИФОРМЕ
Вику прашњаве деце
смењују звуци флаута.
За децу у уским улицама, пиштољ су
два спојена прста,
а умрети
значи зажмурити и ваљати се у блату.
Сутра ће
импровизовани пиштољи бити остављени и заборављени
на палубама бродова од папира,
а маскирне униформе, некада превелике за децу
широм света,
биће им таман.
С енглеског и персијског превела:
Јелена Мандић
Објављивање омогућио Имприматур.