„Како је стари”, питала је Ана чим га је угледала на вратима. Није то изговорила као неко ко дрхти у ишчекивању вијести, већ као из досаде. Као учесница неког ритуалног deja vu, познатог и предвидљивог. „Без промјене”, одговори Матија. „Опет ми је тутнуо у руке коверту за пошту”, рече. „Исту”, упитала је? „Увијек исту, да.” „Откако је деменција узела маха и откако је смјештен у дом, ковертирао је барем туце идентичних писама”, рече Ана. „И сва су се вратила, јер у глави твог оца он и даље живи овдје, па нашу адресу оставља као адресу пошиљаоца. Зар не мислиш да је крајње вријеме да видимо шта пише у тим писмима?” Матија је снуждено погледа, па начини неколико корака до старог креденца у ходнику у коме је остало још неколико ситница које су припадале старом. Наглим покретом извуче бунт коверата што је био остављен међу неугледне старе књиге, брошуре и споменице, при чему једна књижица крену за руком и ковертама, али ипак остаде на полици. На свакој од коверата писало је исто: са једне стране њихова адреса, а са друге Савез есперантиста БиХ, поштански фах 163, Сарајево (прецртано, адреса непозната, вратити пошиљаоцу). На тренутак, Матија је само нијемо гледао у хрпу испред себе, али Ана га трже из тог уснулог стања: „Отвори једно!” И он отвори прво, па мало затим и друго, потом треће писмо и тако редом до посљедњег. Одмах је препознао очев рукопис, лијеп и читак, али не и садржај. Међу неколико ријечи које су се понављале у свим писмима могао је да препозна само презиме Поповић и очев потпис. Ана је узимала лист по лист и подједнако збуњено гледала у хијероглифе. „Шта је ово!”, узвикнула је и бацила папире на сто. Стари је потпуно побенавио! „Чекај”, узврати Матија упутивши јој жалостив и увријеђен поглед. Брзо је узео телефон у руке, укуцао Google Translate и почео да прекуцава садржај писма. Превод са есперанта на енглески гласио је: WE LOST…
Прије него што су истовремено заустили да кажу: Шта му то значи? из креденца је испала књижица и једва чујно атерирала на дебели старински саг. На њеним корицама је писало:
Проф. Бож. Поповић
Проблем међународног језика некад и сад
(проширено предавање одржано на Народном универзитету у Шапцу и Нишу, Радничком универзитету у Зеници и Дому ЈНА у Сарајеву)
Савез есперантиста БиХ
Поштански фах 163, Сарајево
1955
