Владан Кречковић: ВЕЧЕРАС ПАДАШ САМ (Одломак из романа)

Моја база фотографија непознатих девојака и жена је расла из дана у дан. Повремено би ми пало на памет да је то што радим забрињавајуће, али сам мислио да је ствар под контролом докле год нико не зна за мој фетиш и те фотке користим једино за сопствене потребе. После посла, свеже истуширан, разгаћен на троседу бих шамарао Тиндер. Упорно нисам могао да се поклопим ни са ким. У почетку сам помислио да је све то због мојих десетак килограма вишка, меснатог шлауха над куковима који је почео да се надувава од када сам се уговорима обавезао на седење у канцеларији од девет до пет. У нади да ћу смањити килограме, пронашао сам Јутјуб канал Фитнес са Лидијом. Слоган је гласио – Не на нес, већ на фитнес. На њему је затегнута Лидија држала петоминутне фитнес вежбе на једном новобеоградском крову. Клипови су били врло професионално снимани, неки чак и дроном, па би приликом пауза између вежби облак смога над Београдом постао видљив у 4К резолуцији. Ипак, ни то није вредело. У већини случајева сам успевао да испратим њен темпо мало више од четири минута. Чим бих се задихао губио сам концентрацију, почињао да превише обраћам пажњу на трескање Лидијиних меснатих груди, због чега сесије не бих завршавао кратким медитативним дисањем, већ брзом мастурбацијом. Ако ништа друго, тих сам вечери спавао спокојно као коала.
Тек сам после десетак, врло напетих дана, схватио да ствар уопште није имала везе са мојим телом. Чим сам уплатио голд налог, добио сам на располагање пет суперлајкова, па ме је алгоритам лако повезао са једном Тањом из Кумодража и Мајом из Врчина. Рововска борба порукама је могла да почне. У одељку књижаре где продају књиге о разним животним хаковима сам купио приручник о чет-алгоритмима. Поднаслов је гласио: Шта све треба да напишете како би свака девојка пристала на састанак са вама. Убрзо моје поруке више нису почињале са Хеј, шта има? нити Ћао? већ бих као уводне реченице нудио симболе шољица за кафу или коктеле са поморанџом на ивици чаше. Ако до двадесетог реда не узмем Инстаграм налог, знао сам да је време за ново проклизавање палцем. Међутим, први успеси су наговештавали да предстојећа зима можда ипак неће бити толико досадна.
У почетку сам узбуђен одлазио на те Тиндер састанке, разговарао са Иваном из Блока 45, препричавао на који начин истражујем теме за текстове на послу, или убеђивао Јелену из Жаркова да је Терминатор 2 један од најбољих филмова који ће икада погледати. Када сам исто објашњење понудио Бојани са Врачара, надувала ме је да сам мачиста. Узалуд сам понављао да је Сара Конор један од најважнијих женских јунака у свету поп-културе, Бојана је у свему видела назнаке угрожавања женских права, па чак и када сам јој рекао да ми кева још увек понекада опере веш и то на њену иницијативу. Ту и тамо, у сенкама вождовачких и новобеоградских кафића, успео бих да извучем пољубац и кратко поватавање, али то нимало није утицало на повољност завршног биланса. Од септембра до краја октобра сам био на петнаестак састанака, укупно потрошио око двеста евра на алкохол и имао два одурна секса, други гори од првог. Последњи сусрет био је са једном Каћом, апсолвенткињом молекуларне биологије, са којом сам заправо имао најзанимљивији разговор. Била је експерт за хемију, волела псе и дуге шетње. Инсталирала је Тиндер након што је раскинула шестогодишњу везу са својим дечком Богданом. Колико сам схватио, тај тип је реални свет све више мењао за Ворлд оф Воркрафт, тако да је уместо са Каћом до биоскопа или ресторана, у друштву чланова гилде одлазио на походе до гробница Саргераса.
Било је притајене туге у Каћином гласу. Једва чујног тремола. Решио сам да не притискам, али је очигледно била у оном периоду после раскида када се жеља за искупљењем погрешно тумачи као сексуална. Допадали су ми се астеризми пега на њеном образу, штреберски цвикери и пискави глас због којег сам се шалио да звучи као цртана јунакиња. Управо ми је тим гласом током другог виђања и после два пива рекла да бисмо можда, ако мени није проблем, могли код мене. Требало је да кажем како је рано, да можда можемо мало боље да се упознамо, али је и мене почела да ради друга тура коктела чије име нисам запамтио, па смо се припити евакуисали до таксија и кроз двадесет минута краткотрајним циматањем окончали читаву ствар на троседу у мом стану. Знао сам да није добро јер смо после завршеног секса ћутали све док се није склупчала на троседу и заспала. Покрио сам је ћебетом и повукао се до кревета, подједнако поражен. Мало после поноћи ме је пробудила и рекла да иде. Понудио сам се да је одбацим колима, али је одрично заклиматала главом. Под светлом прашњаве сијалице, у хладном ходнику је стајала на територији отирача. Није ме гледала у очи. Пробао сам да је загрлим. Измакла се и рекла да ће ме звати, а затим се сјурила низ степениште. У дебелом стаклу изнад светларника се убрзо појавила жута табла таксија. Осећао сам да је више никада нећу видети.