Можемо ли схватити руску културу без кључних ријечи руског језика?
(Можно ли понять русскую культур через ключевые слова русского языка?)
Прије него што одговорим на ово питање, потребно је рећи да овдје није говор о цијелој руској култури већ о схватању свијета људи, чији је родни језик руски. Та схватања се одражавају на језик, и због тога, учећи један или други језик, човјек истовремено ствара један или други поглед на свијет.
Као илустрације могу послужити руске ријечи: јутро, дан, вече и ноћ. На први поглед, све ове ријечи имају еквиваленте у главним западним језицима. На примјер: јутро – енглеска ријеч је morning, француска – matin, њемачка – Morgen и тако даље. Али, у ствари, ове еквивалентности нема, јер се у руском језику дан дијели на периоде по другим принципима за разлику од западних језика.
У западним језицима, коришћење ријечи: јутро, дан, вече и ноћ зависи од објективног времена. Веће значење, зато, имају појмови поноћ и посебно, подне, које означава најважнији дио дана – вријеме за рад. Није случајно што у западаним језицима постоји посебна ријеч којом се назива друга половина радног дана (afternoon, apresmidi, Nachmittag и друге). Руско схватање појмова: јутра, дана, вечери и ноћи, више зависи од тога шта човјек ради у том периоду (на Западу је схватање ових појмова супротно – гледајући на сат, човјек зна шта мора радити). То значи да ако је у западним језицима јутро – то је вријеме до 12 часова, а за Русе – то је вријеме када је човјек устао и када се припрема за своје дневне активности (умива се, облачи, доручкује).
Ове разлике могу спријечити узајамно разумијевање у процесима међукултурне комуникације. На примјер, у западним језицима могуће је рећи о два часа ујутру па чак и о три часа ујутру (one, two in the morning; une heure, deux heures, du matin). Руси се томе чуде јер је јутро за њих вријеме када човјек устаје, а ако човјек не спава у један или два часа по ноћи то ће прије значити да он још није легао.
Шта је још могуће рећи о поимању времена код Руса? Ми говоримо за дан о времену када људи раде а о ноћи када људи спавају. Када човјек устаје, наступа јутро у процесу када се човјек спрема за дневне активности. Када се дневна активност заврши наступа вече, која траје све док људи не легну спавати. То значи, да јутро у руској традицији не стоји насупрост послијеподнева, као на западу, већ вечери. Ако ми називамо прву половину дана јутром, аутоматски другу називамо вечери. То је разлог зашто за љекара који прима болеснике у поликлиници говоримо да ради ујутру (од 9 до 14 часова) и понекад навече (од 14 до 19 часова). То је јако чудно странцима јер је са западне тачке гледишта тешко називати вечерју вријеме које долази одмах послије поднева.
Разлика је и у формулисању говорног обиљежавања. Русе изненађује што човјек у западној култури може рећи Добро јутро! када је радни дан давно почео и када је вријеме паузе за ручак. За њих је та формулација нормална и послије тога кад су устали. Чудном се чини и фраза Have a good night након што је радни дан прошао; ноћ код Руса почиње само онда када човјек иде спавати.
Анализа оваквих разлика не помаже баш при објашњењу зашто Руси рукују временом слободније од житеља Западне Европе, али ово може да постане основа за разумијевање људи различитих култура.
Алексеј Дмитриевич Шмелев – доктор филолошких наука и професор на Московском педагошком државном универзитету
Превела: Катарина Пузигаћа