избор из необјављене збирке Ватрогасац у паклу
Манијак (I)
На зиду игра сјена;
груди руке и коса,
јасно да је жена,
гола, можда и боса.
Ко ли станује горе,
колико има година,
руже ли ју сиједе и боре,
или је можда фина?
Не могу више пљувачку да гутам!
Има да јој се попнем, море!
Нећу ни да звоним, ни да лупам,
само провалим и навучем сторе!
Синтакса
Мислио сам да сам писмен даса
све док ме није сустигла синтакса,
сада схватам, мени више нема спаса
остао сам неписмена маса.
У сну моме, усред ноћне тишине и таме,
декомпоновани предикати кидишу на ме
искочише прилошке одредбе из осаме,
па из појаса исукаше српове и каме.
Заскочила ме једна главна реченица
са десет својих подлих поданица,
атрибутска је на мене страшно кивна;
што сам јој рекао да је апозитивна.
Сикћу сви интерпункцијски знаци,
нећеш се главе наносити мајци!
У читаоници зоре ме прену зраци;
На реченици се познају јунаци!
Љубав
Слатка једна мала
радоснице наспрам мене слила,
сузом сузу сустизала,
сво ми стабло осолила.
Очи, као готски витражи,
исијавале су свјетлост обојену
слијепо сам вјеровао у слику њену,
вјешто смишљене шарене лажи.
Са анђелима сам столовао,
сјајног сунца таласе сам испио,
свијетле облаке небесима сликао,
и још се нисам опасуљио.
Слатка једна мала
моје стабло сузама заливала,
али сад га кваси
једном другом даси.
Сањам
Сањам да ми се клањају славном,
уз мене стално свита се креће,
богатом, уваженом и популарном
пред ноге ми бацају цвијеће.
Над свима моји закони важе,
моје трагове у блату љубе,
недужни од мене опроштај траже,
због моје сопствене главуџе губе.
У изобиљу пића и хране
наспрам мене каца је балерина,
са сваке мени згодне жене
цури моја благодетна слина.
Сањам да моме гњурцу маузолеј дижу,
на Монт Евересту, изнад облака,
милиони до њега боси стижу
да нађу спас од душевног мрака.
Мог дебелог гњурца балзамују,
његове копије на аукцијама продају,
ко ће више да да се утркују,
о њему мистериозне филмове снимају.
Због њега Трећи свјетски рат поведу,
атомским бомбама све разјебу
и као споменик изумрлом људском роду
само он остане невин на земљи и небу.
Ватрогасац у паклу
„Пакао је празан,
Сви ђаволи су овде“*
прокључао казан,
страсно се проводе.
Сладострасни пир
демона и сабласти,
неморални пастир
госте димом части.
Несносна врућина
од пламеног плеса,
ври распомамљена
царица урнебеса.
Увис дижу прсте
па крик ослободе:
Коктела све врсте,
и ватрене воде!
Распламсане слике
бестидне пропасти
под бакљом сатанске
немилосне власти.
_____________
* Из Шекспирове Буре.